Хрват, Рус, Пољак, Немац? Ево шта је по националности био Јосип Броз Тито

Пре готово две године у медијима су објављени поједини документи америчке тајне службе НСА, који су након 30 и више година престали бити тајни, а међу њима за нас најинтригантнији је био онај о "фонетској анализи" Титовог говора из 1977. године под насловом “Је ли југословенски председник Тито стварно Југословен?”. 

Агенти америчке тајне службе у том документу закључују како Јосип Броз никако није могао бити југословенског порекла, односно да није говорио “српско-хрватски као изворни говорник”. Међутим, тврдећи да његов говор има корене у руском, белоруском, пољском, њима се мора замерити непознавање дијалектике хрватског језика. Обавештајци се такође позивају и на изјаву Драже Михаиловића који га је срео 1941. и након разговора закључио да Тито тако чудно говори као да је Рус.

Према наводима Јутарњег листа, иако врло површна и мањкава, та анализа је 2013. изазвала праву медијску халабуку. Тако је и настала дијалектичка анализа под насловом “Документ тајне службе о Титовом пореклу". Општи закључак је био да је НСА је погрешила јер није регистровала да је Тито био изворни говорник врло специфичног кајкавског дијалекта у Загорју, чији говорници имају потешкоћа при изговору стандардног српско-хрватског језика.

Наиме, Броз речи не завршава онако како би требало, односно: отказ = откас, Броз = Брос, град = грат, враг = врак, натраг = натрак, крв = крф, лопов = лопоф, зуб = зуп, Кумровца = Куморфца; а љ као да није ни изговарао. За све ово, Хрвати тврде да је саставни део кајкавског дијалекта.

Броз је говорио Акут- најјачи доказ његовог порекла

Тврди се да Тито, непогрешиво у бројним речима, изговара акут, специфични нагласак, који се говори искључиво у хрватским дијалектима. Управо је употреба хрватског акута најјачи доказ Брозове припадности кајкавском подручју говора.

 На темељу спроведеног рашчлањења његових говора, а посебно његових мемоарских прича, може се са потпуном сигурношћу утврдити да је говор Јосипа Броза у основи био кајкавски с примесама штокавског. 

Из свега наведеног намеће се као необорив закључак да је Брозов лични говор сигурно као подлогу имао кајкавски дијалект, а на то се надовезао стандардни хрватски и касније српски, па је на крају говорио једном чудном мешавином различитих говора и језика, с тиме да примеса руског, пољског или немачког у говору апсолутно није имао.