Има ли лека за СРПСКУ КОШАРКУ или ДА УДАРАМО последњи ЕКСЕР у мртвачки ковчег?

Старији љубитељи кошарке памте почетак 90-тих и Првенство, истина, СР Југославије са 32 екипе. Хеј, 32! Опет, распад велике СФРЈ приморао је руководство Савеза да тако одреагује и свим, иоле, солвентним екипама дозволи шансу да обезбеди учешће у најјачем рангу такмичења. Е, чини се да је суноврат српске кошарке управо тада почео.

Данас, 20-так и кусур година касније имамо потпуно другачију ситуацију, али је суштински ништа није промењено. КСС данас НЕ ВОДИ лигу. АБА господари регионом, клубови „натежу“, логично, свако на своју страну, док са друге стране рат ФИБА Европе и ЕЦА (фирме која „држи“ Евролигу) продубљује јаз унутар „малих“ савеза. Данас, 20-так година касније, у Србији, савез и клубови траже решење јер „по вертикали“ многи само чекају да закуцају последњи ексер у мртвачки ковчег. Фраза – кошаркашки центри – и даље „лепо“ одјекује, а хегемонија Партизана, са тенденцијом да постане црвено-бела на најбољи начин осликује ситуацију у домаћем баскету. Суботица је на самрти. Нови Сад исто (Војводина је испала у Српску лигу), Вршац је мртав. Баш као и Крагујевац. Српска Болоња илити Краљево – сећа ли се ико који је то град и зашто? Чачак грца, Ваљево се, због професора Бошка Ђукановића, копрцао до пре неки дан, а чињеница да је Металац у групи са Звездом, ФМП-ом и Тамишем био тек трећи може да нам да правац у којем ће се кошаркаш, она „озбиљна“ кретати даље. Лесковац – нема га нигде? О „приватним“, инстант тимовима и екипама потпомогнутим локалним властима попут Боровице (Рума), Профиколора (Панчево), Ива Зорке (Шабац), БФЦ-а (Беочин) ... да не причамо.

Опет, данас су „закони“ економије мало кориговани, а они не трпе просечност и летаргију. Спонзори дају паре тамо где могу да профитирају. Јасно и логично, али шта да раде клубови попут Смедерева, Константина, Вршца...? Клубви који осим такмичарског „духа“ имају и друштвену одговорност... Шта ћемо с њима? Од марта до октобра? Шта ћемо с „радницима“ то јест кошаркашима? Како да живе кад преживљавају и током сезоне. Кратке сезоне? Шта ћемо с клинцима заљубљеним у овај спорт? Како да им из главе избацимо идеју да с 18-19 година пређу у Румунију, Грузију, Казахстан, Кипар, Либан, Блиски исток, Катар, Оман, Девичанска острва... Како да челницима клубова још једном објаснимо да би у Заводу за статистику могли да додају „шифру“ и да се од марта до октобра баве, рецимо, гајењем јагода, малина, свиња... Тек да би преживели и платили све дажбине држави.

Ове године су за 18 дана клубови Суперлиге, која је, да се зна, ван ингеренције КСС, завршили првенство! Има ли то игде на свету? За 18 дана, а Партизан и Металац су два месеца, од марта до маја, имали паузу! Ово је сада познато, а многе заљубљенике у кошарку, интересује хоће ли КСС имати храбрости, али и могућности да промени нешто? Нешто што се суштински не мења већ две деценије. Успут, ако Партизан изабере да игра Еврокуп, како ће га казнити КСС? Избацивањем из Купа Радивоја Кораћа...