ЂУКАНОВИЋ: Посао посланика је најмање оно што видите на телевизији

За наш портал  Владимир Ђукановић говори о својим плановима, о томе да му никада није доста усавршавања, како га студенти гледају у читаоници, али и које све обавезе има народни посланик.

- Ја сам докторант и на Униону на правном, а следеће године уписаћу на државном. Чека ме и правосудни испит... Велики посао ме чека. Ваљда гледају позитивно, јер што се тиче политике, неко вас воли, неко вас не воли. Трудим се да са свима будем пристојан, да са свима разговарам. Нажалост, у Србији имате много оних који вас мрзе, из не знам ког разлога, то је ваљда неки комплекс, ваљда је поента мрзети некога. Трудим се да са свима будем добро, па поразговарам, попричам.

Дешавало се баш преко друштвених мрежа да ме неко примети, па почне да ме псује преко твитера, као: Ти тамо заузимаш место у читаоници. Ја кажем, па добро, јави се да попијемо кафу и онда они људи виде да сам нормалан човек. Седну са мном, попричају, попију кафу, онда чак и наставимо да се дружимо. Ваљда треба људима тако прићи и надам се да позитивно гледају на то.

- На Униону ми је тема "Правне регулативе интернет игара на срећу", ретко ко је то радио, а на државном планирам да радим "Рад обавештајних служби у међународном јавном праву", посебно у савременим односима. Мислим да ће ми то прихватити врло радо јер ретко ко се упуштао у тако нешто.

- Одабрао сам баш ове теме јер што се тиче игара на срећу тиме се бавим дуго година, посебно правном регулативом и никада нисам волео о томе да причам, али, један сам, бар што се тиче ове државе, а уопште и широм Балкана, од ретких ко је некада нешто написао о томе. Чак сам био позиван у фебруару да дођем у Лондон на један од највећих сајмова игара на срећу где ће бити сви еминентни правници. Нажалост нећу моћи да идем, али то је неко уважавање које добијате. Нажалост, у Србији јако мало неко познаје ту тематику и генерално та тема код нас је стављена по страни иако огроман новац држава може на томе да заради. А ова друга тема ме је увек занимала, увек ми је то било инспиративно јер кроз обавештајни рад ви суштински видите како се нека држава понаша и на који начин се води савремена политика.

- Ја никада нисам желео,  ни волео да будем народни посланик. Више сам прихватио зато што је господин Вучић проценио да, неким својим способностима могу да помогнем и зато сам то прихватио. Морам да признам да се, лично, горко кајем што сам то прихватио. Посао посланика је најмање оно што видите на телевизији. Посао посланика је да комуницира са народом, да излази у сусрет људима, да прима разне делегације, ко зна колико их имате недељено, да учествује у раду скупштинских одбора где је много већа дебата и много се оштрије речи чују него оно што видите у пленуму, што је јако напорно.

- Што се закона тиче, увек је буџет најбитнији, али сваке године морате да га доносите, па га доносите. Било је доста закона које је Народна банка Србије предложила и који су усвојени: рецимо о акредитирању, о томе да се, рецимо, пољопривредни произвођачи убудуће третирају као физичка лица, а не као правна лица. То су веома важне ствари да би олакшали нашем пољопривреднику, да би, на крају крајева, натерали банку да акредитирају нашу привреду. Морам да похвалим рад Народне банке Србије, јер гомилу закона које је она предложила, скупштина је усвојила и, и те како, је дисциплиновала банке које су се овде понашале поприлично зеленашки.

Морам да похвалим и Закон о легализацији, Закон о извршењу и обезбеђењу, Закон о пољопривредном земљишту...

 Очекујем врло бурну годину. Уопште нисам оптимиста по питању политичке стабилности и мислим да ће се у региону много тога закомпликовати. Плашим се да ће се то доста пренети на Србију, али на нама је да чувамо политичку стабилност, како знамо и умемо и видећемо како ће и где то водити.