ИНВАЗИЈА ПАКИСТАНАЦА НА БЕОГРАД: А где су вам жене момци? (ФОТО)

Из Пакистана, Авганистана и Сирије беже како могу. Крећу се у гупама и никада се не раздвајају јер се тако осећају сигурније. Међу онима који су Београду бар 90 одсто су млађи мушкарци, а само тек по која жена или дете кренула је са њима. Сви су црнпурастог лица и омалени растом, а међу њима се нађе и понеки косооки мигрант, али једнако тамног тена као и остали.

На питање нашег портала зашто њихове жене, сестре и мајке нису кренуле на пут и да ли су оне у опасности, неки од њих кажу да је пут ипак пренапоран за њих.

“Ја сам ожењен, али нисам могао да поведем жену јер је превише опасно. Путујем већ 4 месеца и било је тешко. Део пута сам и пешачио. Она не би то издржала“, каже један од младића који је на пут кренуо из Пакистана и додаје да се нада да ће му се она придружити када се буде снашао у туђини.

Друга група која је стигла из Авганистана тврди да су животи жена у њиховој земљи безбедни.

“Оне су тамо сигурне. Њих не дирају талибани. Ни њих, ни децу“, тврде они.

Дошли су у Србију различитим превозним средствима, а сваким даном их је све више и више. Домове су морали да напусте због рата, а у потрази за бољим животом путују из једне у другу земљу. Прелазе хиљаде и хиљаде километара како би “спасили живу главу“.

“Путујемо аутобусом, а од Македоније смо дошли пешака. Боле нас ноге. Београд нам је добро место да се одморимо и наставимо даље“, каже за портал SrbijaDanas.com један младић из групе људи који путују из Пакистана.

Како кажу, није им било лако, а неки од сапутника са којима су кренули пут “бољег живота“, остали су успут јер хладне ноћи нису имале милости за њихове животе. Ипак, најотпорнији су доспели до Србије и стационирали се по београдским улицама и парковима. Од Теразија до Савамале проводе време, по клупама, на улици, кафићима или трави чекају да крену у “обећану земљу“.

“Спавамо на трави, а има и оних који имају више пара па оду у хостел. Када је сунчано сакријемо се испод дрвећа“, каже један младић који је са друговима дошао из Авганистана бежећи од талибана.

“Немачка је наша обећана земља!“

Београд им је само успутна станица ка Европи, и како кажу у српској пестоници се задржавају само док се не одморе и не нађу начин да отпутују. Они са којима смо разговарали кажу да они и сви који су тренутно у Србији путују за Немачку.

“Ово није место за нас. Идемо у Немачку, а овде смо само док не нађемо начин да отпутујемо тамо. Многи су овде без динара јер су их опљачкали успут, па чекају да им рођаци који су већ у Европи пошаљу новац“, објашњавају они.