INVAZIJA PAKISTANACA NA BEOGRAD: A gde su vam žene momci? (FOTO)
Centar Beograda preplavile su grupe migranata, a ono što je interesantno je da su najmanje 90 odsto njih muškarci. Pitali smo ih gde su žene i zašto one nisu krenule u potragu za "boljim životom".
Iz Pakistana, Avganistana i Sirije beže kako mogu. Kreću se u gupama i nikada se ne razdvajaju jer se tako osećaju sigurnije. Među onima koji su Beogradu bar 90 odsto su mlađi muškarci, a samo tek po koja žena ili dete krenula je sa njima. Svi su crnpurastog lica i omaleni rastom, a među njima se nađe i poneki kosooki migrant, ali jednako tamnog tena kao i ostali.
Na pitanje našeg portala zašto njihove žene, sestre i majke nisu krenule na put i da li su one u opasnosti, neki od njih kažu da je put ipak prenaporan za njih.
“Ja sam oženjen, ali nisam mogao da povedem ženu jer je previše opasno. Putujem već 4 meseca i bilo je teško. Deo puta sam i pešačio. Ona ne bi to izdržala“, kaže jedan od mladića koji je na put krenuo iz Pakistana i dodaje da se nada da će mu se ona pridružiti kada se bude snašao u tuđini.
Druga grupa koja je stigla iz Avganistana tvrdi da su životi žena u njihovoj zemlji bezbedni.
“One su tamo sigurne. Njih ne diraju talibani. Ni njih, ni decu“, tvrde oni.
Došli su u Srbiju različitim prevoznim sredstvima, a svakim danom ih je sve više i više. Domove su morali da napuste zbog rata, a u potrazi za boljim životom putuju iz jedne u drugu zemlju. Prelaze hiljade i hiljade kilometara kako bi “spasili živu glavu“.
“Putujemo autobusom, a od Makedonije smo došli pešaka. Bole nas noge. Beograd nam je dobro mesto da se odmorimo i nastavimo dalje“, kaže za portal SrbijaDanas.com jedan mladić iz grupe ljudi koji putuju iz Pakistana.
Kako kažu, nije im bilo lako, a neki od saputnika sa kojima su krenuli put “boljeg života“, ostali su usput jer hladne noći nisu imale milosti za njihove živote. Ipak, najotporniji su dospeli do Srbije i stacionirali se po beogradskim ulicama i parkovima. Od Terazija do Savamale provode vreme, po klupama, na ulici, kafićima ili travi čekaju da krenu u “obećanu zemlju“.
“Spavamo na travi, a ima i onih koji imaju više para pa odu u hostel. Kada je sunčano sakrijemo se ispod drveća“, kaže jedan mladić koji je sa drugovima došao iz Avganistana bežeći od talibana.
“Nemačka je naša obećana zemlja!“
Beograd im je samo usputna stanica ka Evropi, i kako kažu u srpskoj pestonici se zadržavaju samo dok se ne odmore i ne nađu način da otputuju. Oni sa kojima smo razgovarali kažu da oni i svi koji su trenutno u Srbiji putuju za Nemačku.
“Ovo nije mesto za nas. Idemo u Nemačku, a ovde smo samo dok ne nađemo način da otputujemo tamo. Mnogi su ovde bez dinara jer su ih opljačkali usput, pa čekaju da im rođaci koji su već u Evropi pošalju novac“, objašnjavaju oni.
Pogledajte i:
