ИНВАЗИЈА САУДИЈАЦА НА СИРИЈУ – Хоће ли је ЗАИСТА бити?

Портпарол војске Саудијске Арабије бригадни генерал Ахмед Асири најавио је 4. фебруара да је краљевина Саудијска Арабија спремна да пошаље копнену војску у Сирију у борбу против тзв. Исламске државе.

Саудијска Арабија је још од септембра '14-те део међународне коалиције против Исламске државе (ИС), предвођене Сједињеним Америчким Државама, иако се ИС позива на уверења и доктрине службене школе ислама у Саудијској Арабији – вехабизма, огранака сунитског ислама.

У међувремену, Саудијска Арабија је покренула и нову муслиманску коалицију против ИС-а, али поједини аналитичари сматрају да се иза ње крије покушај саудијског режима за исламском подршком против такмаца и непријатеља Ријада – Ирана.

Рат у Јемену – неуспех у старту?

Рат против ИС-а је био споредни приоритет за Ријад, који се готово у потпуности усмерио према ратном деловању у Јемену. Долазак новог краља Салмана у јануару 2015-те започео је ново доба директних војних интервенција у Јемену, у шта се посебно укључио његов син Мохамед. ИС и Сирија били су само још један од разних фронтова против иранских савезника.

Поставља се питање је да ли ће саудијци послати озбиљну количину копнених снага у Сирију, упркос великим најавама које су изречене и у присуству америчког државног секретара Џона Керија. Ријад је тешком муком окупио арапску коалицију, а мало која држава је била спремна да пошаље копнену војску у Јемен.

Главна стратегија рата у Јемену су били ваздушни напади, а не копнене офанзиве. Због тога рат у Јемену није остварио жељене саудијске циљеве - повратак саудијских савезника у Сану и крај побуне снага Хутија.

Пре своје “пустоловине“ у Јемену, Саудијска Арабија дуго није учествовала у борбеним дејствима ван својих граница. Последњи пут када је саудијска војска заиста користила своју војну технологију било је приликом ирачког напада на Кувајт 1990. године.

Чини се да саудијска војска није спремна на стварно ратовање, а јеменски случај то само потврђује. Ако би се саудијски војници нашли у Сирији насупрот ИС-а с једне стране, и сиријске државне војске под заштитом руских војних авиона, они би се нашли у знатним потешкоћама. Такође, саудијске копнене снаге морале би да се суоче и с борцима либанског Хезболаха који подржавају власт сиријског председника Башара Асада, заједно с разним шиитским наоружаним групама које се, додуше, боре против ИС-а, али које представљају велику подршку Асаду. А њега Ријад, народски речено - не може да смисли.

Пријатељ да ти чува леђа

Саудијски режим тражио је достојног савезника. Турски премијер Ахмет Давутоглу посетио је Ријад 31. јануара заједно с начелником генералштаба турских оружаних снага.

У контексту натегнутих односа Турске и Ирана, Саудијска Арабија се окреће сунитски оријентисаној Анкари када је реч о блиским привредним и војним односима, стратешки потребних за сигурност у Персијском заливу и смањење иранског утицаја у Ираку, Сирији и Јемену.

Ипак, ако Саудијци заиста рачунају на Турску, онда је то опрезна рачуница, јер је Турска одређена стратешким положајем који повезује Европу и Азију.

Зато је питање колико ће Турска заиста подржати саудијску копнену снагу, ако ће она бити иоле озбиљна снага. Директна копнена војна интервенција Саудијске Арабије је под питањем и због рата у Јемену. Дугорочне последице саудијске интервенције у Сирији су још снажније. Тим потезом би се дугорочно утврдио хладни рат између Ријада и Техерана, а питање је и како би саудијски народ, нарочито конзервативни грађани, прихватио слање саудијских војника у битку против екстремиста који деле заједничка верска начела.