ИСКУСТВО: Звезда срећнија са Балканцима, него са правим странцима

Много је странаца последње деценије продефиловало "Мараканом", али врло мало њих је оставило траг у нашем најтрофејнијем клубу. Оно мало што их је остало у лепом сећању углавном су били одбранбени играчи или задњи везни. Нападачи попут Клеа, Аилтона и Баркоса нису у црвено-белом дресу показали готово ништа, а касниоје направили велику каријеру попут Баркоса или Клеа који је одмах у Партизану показао да је класан нападач.

СЕГУНДО КАСТИЉО - Један је од оних којег ће се навијачи Звезде сећати је Сегундо Кастиљо. Наравно, ту не рачунамо играче из некадашње Југославије, попут Панчева, Савићевића, Просинечког, Белодедића, Елзнера..

Задњи везни била му је је примарна улога у тиму, али је у Звезди играо ипак офанзивније. Не само у Звезди, током целе каријере Сегундо је био познат по великом броју голова које је давао са своје позиције, а за две сезоне у Звезди, постигао је 15 голова што је бројка о којој 70 посто “нападача” који су прошли кроз Маракану може само да сања. Поред давања голова, наравно, врхунски је обављао и своју примарну ролу, држање центра под конац.

Кастиљо је још као играч Звезде, позајмљиван Евертону, па Вулверхемптону. Није се најбоље снашао у Енглеској. После се вратио у Јужну Америку, одиграо пар добрих сезона па је прешао у Азију, у Саудијску Арабију. Ово углавном изазива дизање обрва али треба рећи да Кастиљо игра у Ал Хилалу, који је највећи клуб Саудијске Арабије и један од највећих клубова Азије.

ЛИ АДИ- Фудбалер из Гане је играч за ког би могло да се каже да је успео у Звезди. Штопер висок само 178 центиметара, није баш имао висину за улогу у тиму, али опет, грађа му је генерално таква да би нешто друго тешко играо, евентуално задњег везног.

Ади се са Србима упознао доста пре Звезде, преко Милована Рајевца, тренера његове селекције. Такође је ушао као измена, на утакмици против Србије на светском првенству у Јужној Африци. Играо је и у осмини финала против Амера, а у четврфиналу није могао због картона. 

Овде је показао неке сјајне партије, дефинитивно класу изнад тадашњег састава Звезде. Али је још тада показао склоност ка циркузантским потезима у задњој линији и ка недисциплини генерално. То ће га можда коштати места у Динаму, у који је дошао на позајмицу из Далијена, као велика жеља Мамића.

ИБРАХИМ ГАЈ- освојио је  срца Делија пре свага својом борбеношћу. Био је прави штопер, чистач. Он је са Звездом освојио последњу титулу пре ове још актелне, коју су црвено-бели освојили после седам година поста.

Гај је каријеру почео у родном Сенегалу. Из Сенегала је отишао у Бугарску, где је такође са великим успехом играо за ЦСКА Софију. Са њима је освојио два бугарска првенства. Такође је добио и бугарско држављанство и било је комбинација да заигра за бугарску репрезентацију.

МЕНДЕШ КАДУ- Бразилац је дуго играо у Црвеној звезди, није да је прошао незапажено, али не може се рећи да је велики играч и појачање које је Звезди доносило превагу.

Навијачима црвено-белих остаће и сећању по голу који је дао на стадиону Партизана и донео победу свом тиму у 90. минуту меча. Ипак, Партизан је и те године био шампион. За црвено-беле је одиграо 102 утакмице и постигао 25 голова.

ЕВАНДРО ГОЕБЕЛ - Још један Браузилац, који се у Звезди није баш прославио, али је много хваљен, као играч са генијалним пасом, потез играч који може да реши сваку утакмицу.

Међутим, био је прилично скуп и пошто му Звезда није плаћала на време, раскинуо је уговор и преселио се у португаклски Есторил, а одатле у Порто. За црвено-беле је одиграо 35 утакмица и дао 13 голова.