ИСПОВЕСТ МАЈКЕ ЧИЈИ СУ СИНОВИ ОТИШЛИ У ЏИХАД! Наша деца су жртве злочиначке организације која им је испрала мозак

Када су њени синови 2013. напустили Брисел и отишли у Сирију, Јасмин је пријавила полицији, која није учинила ништа. Каже да су белгијске институције издале њену породицу.

Када су бомбе експлодирале на аеродрому Завентем у Бриселу прошле недеље, Јасмин је поред страха за властити и животе других који су требали да лете с њом, још једна злослутна мисао јој је ушла у главу - можда су њени синови уплетени у напад.

"Никад не знате, бојала сам се тога још од напада у Паризу у новембру прошле године", испричала је она.

Јасмин, која је била на аеродрому у тренутку напада је бесна што је њеним синовима уопште допуштено да напусте земљу. Она је упозорила полицију о својим страховима да је њен старији син, Муса, радикализован и да планира да оде у Сирију када је пронашла пасош и путну карту за Истанбул на његовом кревету 2012, али полиција није била заинтересована за њене проблеме.

"Рекли су ми, ваш син има 22 године, он је одрасла особа. Немамо досије о њему и није му забрањено да путује у Сирију и бори се против Башара", прича Јасмин.

Њен млађи син, Рашид, отишао је за братом три месеца касније. Тада је имао само 16 година. Рекао је мајци да иде у биоскоп да би јој се те вечери јавио телефоном из Истанбула.

"Како то да је могао да пређе границу на Завентему када је било малолетан? Службеници аеродрома су требали да зауставе обојицу", рекла је за Гардиан Јасмин.

Она се бори против радикалних група и за рехабилитацију оних које су успели да регрутују још од 2013. године, али несрећна мајка није љута само на екстремисте. Власти су такође издале њену децу, каже, јер допуштају радикалнима да одлазе.

"Данас сви кажу, није нам било ни на крај памети, нисмо знали, а заправо су итекако учествовали. Наша деца су прво жртве злочиначке организације која им је испрала мозак. Али, они су такође жртве наших политичара и министра спољних послова", рекла је Јасмин.

Муса је био амбициозни инжењер, али после случајног сусрета у Моленбеку с радикалним свештеником, коме се суди за регрутовање младих мушкараца у ИС, почео је да се повлачи. Једино упозорење које је дао мајци на дан свог одласка био је необично дуг загрљај.

"Када је изашао напоље рекао је да му је жао због свих проблема које ми је приуштио, али нисам ни знала да се заправо опрашта од мене", испричала је она.

Од тада, њен једини контакт с децом је путем СМС-а.