Српско-руско пријатељство: Турбулентна историја два народа

Србија и Русија везују две компоненте: старословенски језик који је у обе земље био званичан, као и заједничка званична вера, православно хришћанство. Са порастом моћи Русије, почевши од Петра Великог, а нарочито за време Катарине Велике, расте руски интерес за Балкан. Русија  склапа са Аустријом тајни договор о подели Балкана: Бугарска и све источно и јужно од ње би припали Русији, а Србија и све западно од ње Аустрији.

За време Балканских ратова, Русија остаје по страни, не желећи да квари односе са Немачком и Аустроугарском. Такво понашање је изазвало страх међу руским круговима, као и код руског цара, да ће таквим понашањем заувек изгубити Србију. Овај психолошки моменат је био кључан за руску објаву рата Аустроугарској и Немачкој, као реакције на објаву рата Аустроугарске Србији.

Октобарском револуцијом 1917. Русија из корена мења свој карактер. Тадашња капиталистичка Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца према совјетској Русији гаје дубок отклон. Краљевина Југославија није признала Русију све до непосредне опасности од нацистичке Немачке 1940. године.

С друге стране, Краљевина Југославија је под великим утицајем руске емиграције. Београд постаје један од највећих центара руске интелектуалне елите и племства. Они су дали непроцењиви допринос развоју тадашње југословенске науке, уметности и архитектуре. У том периоду, отвара се и први Руски дом у Београду.

Подршком коју је СССР давао Комунистичкој партији Југославије и победом партизана над фашистима у Другом светском рату, совјетски утицај јача. Црвена армија је у свим околним земљама била кључна снага у борби против фашизма, а у Југославији је помагала партизанима. Ова историјска чиљеница је умногоме определила даље југословенско-совјетске односе.

Совјетски Савез постаје најближи савезник СФРЈ. У овом периоду долази до сарадње на свим областима. Совјетски стручњаци долазе у Југославију како би јој помогли реформама а Совјетски Савез одлучује да оформи Информбиро са центром у Београду.

Југославија је, за разлику од осталих комунистичких земаља, имала велике жртве и заслуге у антифашистичкој борби и желела је да води слободну политику насупрот Стаљиновој тежњи да цео Источни блок буде под његовом контролом. То доводи до драстичног погоршња односа и избицивања Југославије из Информбироа.

Након Стаљинове смрти Никита Хрушчов долази у посету Титу и извињава се Југославији за неправду која јој је учињена. Овај догађај је довео до одмрзавања односа који су све до распада ове две федерације били коректни.

Током бомбардовања 1999. године Русија се чврсто противи у Савету Безбедности против овакве интервенције НАТО. Никада није признала Косово, велики је економски партнер и пријатељ модерне Србије. Током посете тадашњег председника Медведева Београду 2009. године истакнуто је најзначајније начело стратешког партнерства Србије и Русије - антифашизам. Посета Сергеја Лаврова Србији је потврдила и ојачала пријатељске односе две земље. Премијер Србије Александар Вучић се налази у дводневној посети Русији где ће се састати са Председником Владимиром Путином и Премијером Русије Дмитријем Медведевим.

(П.Ћ.)