ИСТРАЖИВАЊЕ: Украјинци све ратоборнији
Сви међународни покушаји да се у грађанским ратом раскољену Украјину уведе какав-такав мир могли би лако да се разбију о зид решености грађана из западног и северног дела земље да још одлучније наставе ратна дејства, до коначне победе.
Према испитивању јавног мњења, које је обавила украјинска социолошка група ''Рејтинг'', чак 36 одсто житеља бивше совјетске републике сматра да је неопходно наставити са тзв. антитерористичком операцијом (АТО), чији је назив само синоним за прави грађански рат који се одвија на релацији Донбас-остатак земље, који је до сада однео животе десетина хиљада невиних грађана и потпуно разрушио југоисточни део земље.
Раст ратоборности Украјинаца из западног и северног дела земље могуће је објаснити многим узрочницима. Први је свакако осетан пад животног стандарда што, по себи, доприноси јачању агресије код људи. На поменто се надовезују приче о уласку земље у НАТО, у шта се многи уздају, без обзира на чињеницу да је таква могућност у више наврата демантована директно из Брисела.
Приликом недавних парламентарних избора бирачи у поменутим деловима земље нису могли да се одлуче коме да поклоне поверење. Најјача партија Народни фронт премијера Арсенија Јацењука освојила је свега 21,67 одсто бирачких гласова. Ово је додатно унело нервозу у политички живот земље, а тиме и међу грађане.
Према већ поменутом истраживању, знатно је опао и број оних који верују да се мировним преговорима, попут оних одржаних у Минску, ишта може решити на обострано задовољство.
Такође, одлучност житеља Доњецке и Луганке области да сами уређују свој политички и привредни живот ослањајући се при томе на суседну Русију, навела је њихове земљаке из других делова државе да оштрије подигну свој глас.
Одговорајући на расположење сународника, премијер Јацењук је недавно отворено изјавио да је ''stvaranje војске способне да заустави агресију од стране Русије – задатак број један''. Ипак, ово је тек пуста жеља, пошто је за трансфомрацију оружаних снага у озбиљну војну силу потребно много времена и новца. А данашња Украјина нема ни једно од двоје поменутих, пише данашња 'Политика''.
Ратоборнији део Украјинца при томе чак и не размишља о могућности федерализације земље. Њихов једини циљ је унитарна држава, што је, по мишљену многих, могуће остварити само општим ратом против побуњеника на југоистоку и њихових помагача из Русије.
ЕУ је свесна опасности коју би донело ширење украјинског сукоба који би лако могао да се прелије и на суседне државе. Бежанија стотина хиљада људи из својих домова и потрага истих за спасоносном безбедношћу ван граница домовине носи са собом и опасности да за њима крену и војне формације.
Да ли је нарасла ратоборност Украјинаца тек резултат жестоке пропаганде на електронским медијима и у штампи, како мисли Олег Царев, председник парламента самопроглашене конфедерације Доњцка и Луганске народне републике, или украјинско руководство ''звецка оружјем'' не би ли на тај начин учврстило свој крхки положај међу грађанима, показаће даљи развој догађаја.
Како год било, на југоистоку земље су, према тврдњама тамошњих лидера, спремни и за преговоре и за ратовање. Па шта се прво деси.
Погледајте још:
- Да ли исламисти имају рок трајања?
- Где је нестало украјинско злато?
- Јацењук: Русију ''treba приморати'' на мир!
- Руска флота запосела Ламанш
- Он је врбовао Сабину и Самру и платио им пут у Сирију!