ISTRAŽIVANJE: Ukrajinci sve ratoborniji
Svi međunarodni pokušaji da se u građanskim ratom raskoljenu Ukrajinu uvede kakav-takav mir mogli bi lako da se razbiju o zid rešenosti građana iz zapadnog i severnog dela zemlje da još odlučnije nastave ratna dejstva, do konačne pobede.
Prema ispitivanju javnog mnjenja, koje je obavila ukrajinska sociološka grupa ''Rejting'', čak 36 odsto žitelja bivše sovjetske republike smatra da je neophodno nastaviti sa tzv. antiterorističkom operacijom (ATO), čiji je naziv samo sinonim za pravi građanski rat koji se odvija na relaciji Donbas-ostatak zemlje, koji je do sada odneo živote desetina hiljada nevinih građana i potpuno razrušio jugoistočni deo zemlje.
Rast ratobornosti Ukrajinaca iz zapadnog i severnog dela zemlje moguće je objasniti mnogim uzročnicima. Prvi je svakako osetan pad životnog standarda što, po sebi, doprinosi jačanju agresije kod ljudi. Na pomento se nadovezuju priče o ulasku zemlje u NATO, u šta se mnogi uzdaju, bez obzira na činjenicu da je takva mogućnost u više navrata demantovana direktno iz Brisela.
Prilikom nedavnih parlamentarnih izbora birači u pomenutim delovima zemlje nisu mogli da se odluče kome da poklone poverenje. Najjača partija Narodni front premijera Arsenija Jacenjuka osvojila je svega 21,67 odsto biračkih glasova. Ovo je dodatno unelo nervozu u politički život zemlje, a time i među građane.
Prema već pomenutom istraživanju, znatno je opao i broj onih koji veruju da se mirovnim pregovorima, poput onih održanih u Minsku, išta može rešiti na obostrano zadovoljstvo.
Takođe, odlučnost žitelja Donjecke i Luganke oblasti da sami uređuju svoj politički i privredni život oslanjajući se pri tome na susednu Rusiju, navela je njihove zemljake iz drugih delova države da oštrije podignu svoj glas.
Odgovorajući na raspoloženje sunarodnika, premijer Jacenjuk je nedavno otvoreno izjavio da je ''stvaranje vojske sposobne da zaustavi agresiju od strane Rusije – zadatak broj jedan''. Ipak, ovo je tek pusta želja, pošto je za transfomraciju oružanih snaga u ozbiljnu vojnu silu potrebno mnogo vremena i novca. A današnja Ukrajina nema ni jedno od dvoje pomenutih, piše današnja 'Politika''.
Ratoborniji deo Ukrajinca pri tome čak i ne razmišlja o mogućnosti federalizacije zemlje. Njihov jedini cilj je unitarna država, što je, po mišljenu mnogih, moguće ostvariti samo opštim ratom protiv pobunjenika na jugoistoku i njihovih pomagača iz Rusije.
EU je svesna opasnosti koju bi donelo širenje ukrajinskog sukoba koji bi lako mogao da se prelije i na susedne države. Bežanija stotina hiljada ljudi iz svojih domova i potraga istih za spasonosnom bezbednošću van granica domovine nosi sa sobom i opasnosti da za njima krenu i vojne formacije.
Da li je narasla ratobornost Ukrajinaca tek rezultat žestoke propagande na elektronskim medijima i u štampi, kako misli Oleg Carev, predsednik parlamenta samoproglašene konfederacije Donjcka i Luganske narodne republike, ili ukrajinsko rukovodstvo ''zvecka oružjem'' ne bi li na taj način učvrstilo svoj krhki položaj među građanima, pokazaće dalji razvoj događaja.
Kako god bilo, na jugoistoku zemlje su, prema tvrdnjama tamošnjih lidera, spremni i za pregovore i za ratovanje. Pa šta se prvo desi.
Pogledajte još:
- Da li islamisti imaju rok trajanja?
- Gde je nestalo ukrajinsko zlato?
- Jacenjuk: Rusiju ''treba primorati'' na mir!
- Ruska flota zaposela Lamanš
- On je vrbovao Sabinu i Samru i platio im put u Siriju!
