ИЗ УГЛА САД: Да ли је израелско-палестинско примирје могуће?
ВАШИНГТОН - САД врше притисак на Газу да прекине са ватром на Израел, а до наглог избијања насиља је дошло само неколико месеци након неуспелог покушаја Џона Керија да посредује у мировном споразуму, и након понуде америчког председника Барака Обаме да преговара о прекиду ватре између две стране пре него што је почела копнена офанзива.
„Амерички Стејт департмент је у недељу објавио саопштење у којем позива на прекид ватре што је пре могуће“, рекао је Џон Кери и додао да у понедељак, 21. јула путује у Египат како би разговарао са високим званичницима тамо.
Израел сматра да је од кључног значаја да се зауставе ракетни напади на грађанство, али не верује да ће Хамас да се придржава било каквог примирја.
Аријел Коен, директор Међународног института за тржиште, енергију и сировине, рекао је да је мало вероватно да Израел заустави операције док њени војни циљеви не буду испуњени, додајући да ниједна суверена држава не би прихватила ракетне нападе на својој територији.
Прошло је више од једне деценије, откад је САД покушала да закључи мировни споразум између Израелаца и Палестинаца, али без успеха.
Керијева посета Египту је под знаком питања, јер је Египат изгубио кредибилитет са Палестинцима.
Можда најозбиљнији проблем у окончавању борбе је нова влада у Каиру. Египат је био кључни посредик у преговорима о примирју 2012. године. Док је свргнут египатски председник Мухамед Морси могао да ангажује Хамас, садашњи председник Абдул ал-Сиси, осведочен противник исламистичких милитантних група, укључујући и сам Хамас, нема такав приступ.
Што се тиче Вашингтоновог кредибилитета код Палестинаца, он је опао од 1973. године, од арапско-израелског рата, када је бивши председник САД, Ричард Никсон обезбедио ваздушни превоз да би обезбедио потребну војну помоћ Израелу.
У скоријој прошлости, од 1997. до 2000. године, од колапса израелско-палестинског мировног процеса, 1999. године, палестинско мишљење о САД је промењено због вашингтонских блиских веза са Израелом.
Од 11. септембра 2001. године, од терористичких напада на Њујорк и Вашингтон, Америка је извршила низ војних акција против исламистичких милитантних група, које су потекли од сличних корена као и Хамас, и била је приморана да се избори са Хамасом преко посредника.
У петак, 18. јула, Обама је изјавио новинарима да подржава израелски копнени напад, али је позвао јеврејску државу да смањи број цивилних жртава у конфиликту који је већ проузроковао смрт више од 400 палестинских цивила, који су једноставно колатерална штета.
