ИЗА ПОЛИЦА СУПЕРМАРКЕТА ЛЕЖИ СТРАВИЧНА ИСТИНА: Замислићете се кад следећи пут уђете у продавницу!

Новинар Анте Томић открио је у својој ауторској колумни застрашујуће услове у којима раде раднице једног супермаркета у Винковцима, али и у осталим деловима Хрватске.

ОДМАХ ПРЕКИНИТЕ ДА ИХ КУПУЈЕТЕ! Стручњаци објавили да су најпопуларније чоколадице КАНЦЕРОГЕНЕ

Жена добије плату од 2. 500 куна ( што је приближно 40.000 динара и за хрватске стандарде представља јако мали износ). Сваког месеца, уредно, њена плата јој се злобно смеје, пљује јој у лице, њених 40 хиљада је, да не заборави, дванаест пута годишње упозори: “Ти си нико! Ти си ништа!” А она обрише лице и исплаче се у тоалету супермаркета. У тесној просторији закрченој метлама и кутијама оштећене робе зацвили тихо као штене и рамена јој се затресу од нечујних јецаја, али само до тренутка када јој пословођа љутито покуца на врата и довикне да је пауза готова. Она тада брзо подиже гаћице и пушта воду, премда није пишкила, и послушно трчи даље да слаже конзерве, јабуке и шампоне, да јој идући месец не одузму и оних ус*аних 40 хиљада.

ПАЗИТЕ СЕ АКО ИДЕТЕ У ХРВАТСКУ! Званичници издали упозорење - вреба велика опасност!

Страшна ситуација широм земље

Жене попут ње страдају широм ове земље. Оне пролазе исцрпљене и безнадежне мимо нас као сене, глуво стоје у реду у апотеци испред нас или до нас седе у црквеној клупи на недељној миси, али ми не познајемо пакао у коме оне живе. Као што нико у аустријском Амстетену, у спокојном буржујском суседству чистих белих фасада, подшишаних травњака, ишчетканих шкотских овчара и љуљашки на храстовима није могао ни да наслути да њихов љубазни сусед Јосеф Фрицл силује своју ћерку, ни ми не помишљамо о жалости и јаду међу јарко осветљеним, дугачким, прекрцаним полицама супермаркета. Не контамо да у шареном обиљу воћа, сирева, вина, ружичастих шунки и топлог хлеба има неко гладан, понижен, престрављен и обесправљен, док се некаква сиња благајничка кукавица не осмели да проговори.

Јављају се оне с времена на време, али некако све ређе, а приче су им све ужасније. Једна се у Винковцима недавно исповедила да је и недељама и празницима радила за срамотних 40 хиљада, али уз услов да четвртину плате потроши у продавници где је запослена, па још на робу којој је истекао рок трајања. Уместо плате доносила је својима убуђале крањске кобасице и пакетиће ужеглог маргарина. Охрабрени њеним наступом, огласили су се затим и други са све невероватнијим казивањима, како их је газда натерао да потпишу бланко отказ, или како су након радног времена настављали да послужују свињско печење у газдиној сали за венчања, или како су модре кравље лешине по његовој заповести млели за болоњезе умаке и буреке...