ИЗВЕШТАЈ ИЗ ОПОВА: Раде цверглани, има их мало и веома су ситни! (ФОТО)

Сваки почетак је тежак, а поготово када први пут овог пролећа ваш одани усамљени бабушкар, крене да упеца коју бабушкицу, а ако се провуче и неки пошандрцали шаран, журку да правимо. Уштедео сам за једну јефтину машиницу, коју сам пазарио испод Панчевачког моста. Да се частим. Од мамаца сам узео глисте и црве, плус прихрану.

На оповачком Дунавцу око 7 ујутру, после лепе и лагане вожње, брзо сам нашао место, мада су и колеге, попут гуштера, измилеле да покушају да упецају неку рибу. Питам колегу, има ли шта?

- Ни да пипне - изговара пецарош те магичне речи које у аласком жаргону звуче као да ти је он ничим изазван опсовао мајку.

Забацујем две дубинке и један пловак на "такмичарцу".

Опрема је таква-каква је, за боље примамо донације, али није то проблем: наше драге рибице још се нису размрдале. Ех, било је дана када сам у Опову вадио бабушке од по 250 грама, па навише. А и буцов је знао да се залети на глисту. 

И, онда је задрмао мој верни пловак! И то тако да сам помислио да је неки сом одлучио да се промува по плићаку. Мало сутра. Знам ја ко је то мени дошао у госте. То је познати дрипац, Индијанац српских мршавих вода, господин цверглан. Нисам ни морао да вадим штап из воде, већ ми је пао мрак на очи. Да, то је био он, моћна звер од 12 грама живе ваге. 

Утом је заиграла и дубинка истом силином, па сам ударио опаку контру. И на њој је чучао бесни цверглан и то капиталац - читавих 37 грама живе ваге, одокативно. Али, као што рекох, време - лепо. 

После сат времена и једног попијеног пива, ништа осим тога није се десило. Али, неће ме то обесхрабрити! Пакујем штапове и одлазим на оближњи рукавац, који се налази са леве стране оповачког моста, када долазите из правца Београда. А тамо - брдо колега. Понадали се мученици. Кроз лепу шумицу што окружује воду, чују се магичне речи за растеривање рибе и гласе - "ни да пипне". 

Иста мета, исто одстојање. С том разликом што сада нема чак ни цверглана. Прихрану нисам ни бацао, већ сам почео да штедим за следеће пецање. После три сата сам се спаковао и кренуо кући. Тек по доласку у топли дом сам приметио да ми је продавац испод "Панчевца" увалио машиницу којој фали капица на ручици. Глупост, али довољно да попиз**ш. Ух. Видећемо се ми још, бато мој!

НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Ако раде само цверглани, и то слабо, седи ди си и пецај, биће бар за тигањче.