У КОЈОЈ КАТЕГОРИЈИ ЈЕ ВАШЕ ДЕТЕ: Ја сам популарнији! Ти си сиромашнија!
Некада је разлика међу децом била у томе ко је добар а ко лош ђак, ко је добро дете, а ко није и ко је колико прочитао књига. Данас се успех мери финансијским аршинима, а у учионице су се уселили насиље, лоши манири, нетрпељивост и одсуство сажаљења и било какве емпатије код деце.
На одморима се више не дели ужина, него фотографије са ајфона и таблета, а уколико их немаш, немаш ни другаре. Другарство се заправо мери марком телефона који дете има, јакном коју носи, а у школу се више не иде превозом, већ деца имају личног шофера. Ретка су данас пријатељства девојчица која се облачи у кинеском бутику а друга је брендирана од главе до пете.
Друштвено раслојавање међу основцима и средњошколцима све је веће и уочљивије.
Модел Тифани
Пре неколико година, огромне полемике у друштву изазвала је песма МАМА, од МЦ Сајси. Чак се и на националној телевизији расправљало о поруци коју носи ова песма. Међутим, ауторка али и огроман број младих људи на друштвеним мрежама оправдало је саркастичну поруку у њој, оцењујући је као потпуно реалну. Морамо да поменемо малу Тифани, која се у песми обраћа другарима који не припадају „њеној категорији“. Преносимо део текста
...и бас сви желе да се друже са мном
и нема везе што немам појма
ко је написао теорију моћи
имам моћ да понижавам сиромашне
девојчице и дечаке,
види фу*инг је*ну побреситу Милицу
А ја, ја, ја
Види у чему је дошла у школу
има безимене патике
још од прве године
изазивају у мени гађење …
Познајете ли ви неку Тифани?
„Осећам притисак да свом детету пружим све модерности које имају и друга деца, да не би било изопштено. Међутим, то није увек могуће. У кући знамо шта су праве вредности, али схватам да оно што он чује у школи утиче на њега. Хиљаду пута чујем. „Тата то сви имају, то морам да имам“, за Србију Данас изјавио је Милован Радишић, отац једног осмака.
Тада проради родитељски инстинкт и све и када нема труди се да свом детету обезбеди и приушти му оно што жели. Он му заправо испуњавањем таквих захтева обезбеђује улазницу у друштво вршњака.
Међутим, психолози сматрају да је то велика грешка и да их од малена треба учити правим вредностима.
„Моје дете иде у приватну школу, зато што мало лагодније живимо. Ако могу, зашто да свом детету не приуштим све. Уосталом, већу нелагодност осећају они који имају мање од нас. Моје дете није васпитано да се хвали, нити кога да вређа, али зашто да не ужива у свему. Није оно криво што имамо“, каже за наш портал Неда, мама девојчице која похађа четврти разред основне школе.
Чак и без новца или са примањима од 20.000-30.000 динара маме и тате настоје да прате модне диктате, који постају социјални диктати, само да им дете не би било изопштено из вршњачке групе. Задужују се да би му купили најновији модел мобилног телефона, јер ће оно у супротном бити шиканирано пошто није у тренду.
Одговорност на свима
„Живимо у потрошачком друштву. Све има цену. Више вредности нису научена реч, написана песма, прочитана књига. Огромну одговорност за такво стање имају медији, али и родитељи коју пуштају да медији обликују умове њихове деце“. Она помиње друштвене мреже као својеврсни излог оваквих нових вредности али и као полигон за такмичење у поседовању материјалних ствари. Свест о томе деци треба да мењају и у кући, и у школи и у медијима, каже за Србију Данас социолог Маријана Радовановић.
Медији пак имају кључну улогу у томе. Често вест дана буде да је нека певачица за рођендан, или тек онако добила изузетно скупоцен поклон, било да је то ауто, неки драгоцен накит, или некретнина, што касније служи као репер у понашању девојчица које одрастају под оваквим околностима.
ВАСПИТАЊЕ детета је број један! Питајте се где је нестала родитељска брига и потреба да га научите правим вредностима. За све није крива власт, ни школа, криви су родитељи, јер децу васпитавају управо они, а у школи су да би учили, стицали прво знање а онда и способност рада у групама. Криве су нереалне амбиције поједине деце да се уписују у школе, друже и појављују у друштву у којем социјално, интелектуално, цивилизацијски и културно не припадају.
Погледајте на улици, у продавници колико је само деце која се бацакају ако нису добила то што су видела у излогу или рафу? Одатле све почиње. Деца морају да науче да цене ствари. Да не добијају све олако, да знају како се штеди и шта значи кад се штеди.
Прочитајте и:
