ОН ЈЕ ВЕРОВАТНО НАЈГЛУПЉИ ШПИЈУН У ИСТОРИЈИ КГБ: Ипак, његова животна прича је фасцинантна

Њега је седиште руске тајне службе у Москви 1951. послало у Канаду.

Због чињенице да су контроле на граници Канаде и САД биле врло слабе, план КГБ је био да Канада послужи као међустаница, са које ће се њени илегални оперативци (који су деловали под лажним идентитетом) инфилтрирати на територију “главног противника”, Сједињених Америчких Држава.

После две године обуке Брик је послат у Канаду, при чему је користио два лажна идентитета, што је у то време била уобичајена методологија КГБ. Са првим је ушао у земљу, да би га затим одмах заменио другим, под којим је дуго деловао.

После извесног времена, скрасио се у Вердену, предграђу Монтреала у коме су станарине биле ниске, и то под маском професионалног фотографа.

Испоставило се, међутим, да Брик није био најпаметнији избор за КГБ. Имао је озбиљних проблема са алкохолизмом, који се, вероватно, још више погоршао због његовог тајанственог начина живота. Супругу је оставио у Русији, баш као што је било уобичајено, а у Канади је ушао у љубавну везу са супругом канадског војника којој је после извесног времена признао ко је заправо и каква му је улога. Она га је убедила да оде у полицију. Предали су га Краљевској канадској жандармерији (РЦМП), која је одлучила да од њега направи двоструког агента и доделила му шпијунско име ГИДЕОН.

ХЕРОИНА У БЕЛОМ: Прича о српској лекарки која је са народом прешла Албанију

Две године је живео као “двоструки” шпијун. Сваки његов покрет будно је пратио РЦМП, одлучан да што више сазна о деловању КГБ у Канади. На тај начин открили су неколико извора из КГБ, али је то био тешко остварен циљ: “двоструки агент” Брик је задавао главобољу својим канадским шефовима, на исти начин као и “илегалац” Брик Совјетима.

Онда је Брик, односно Гидеон, једног дана позван да дође у Москву, наводно ради унапред договореног информативног састанка после тајног задатка и да би провео неко време са супругом. Упркос страховању да је можда осумњичен, преценио је сопствене способности и решио је да отпутује, уверен да ће приликом испитивања надмудрити КГБ-овце. Његови шефови из РЦМП нису били толико сигурни у то, али шанса да стекну шири увид у операције КГБ из саме Русије их је поколебала, па су га пустили да оде.

ЗАБРАЊЕНО: Ову књигу о историји Срба, писану у XIX веку, крију од нас (ВИДЕО)

Будући да Канађани нису били припремљени да воде Брика док је у Москви, обратили су се помоћ британској Тајној обавештајној служби СИС, познатијој као МИ6, која је од самог почетка била обавештавана о Брику. Барем теоријски, СИС је имао капацитета да води агента у руској престоници и спремно су прихватили позив. Могућност да дођу до извора из унутрашњости КГБ-а, макар и на само неколико месеци, деловала је веома привлачно. Нису имали појма о унутрашњем механизму совјетског безбедносног апарата.

Припреме за пут у Москву

Због тога је британски агент Лесли Мичел упућен у Отаву да Брика проведе га кроз различите оперативне процедуре. Мичел је имао тежак посао. Брик је понекад реаговао сувише емотивно, ирационално и арогантно – понашање које је често својствено агентима, двоструким агентима поготово. Мичел је, међутим, био стари лисац и одолео је свим тешкоћама.

Усадио је Брику да је неопходно да упамти место састанка с Дафне Парк, агентом СИС у Москви који ће га водити и лозинку од две речи. Такође га је обавестио о неколико “мртвих поштанских сандучића” у сврху комуникације. За случај да буде приморан да бежи, имао је информацију о скровишту, са радио-станицом за комуникацију путем радио-таласа, лажним пасошима, дозволама за путовање по земљи, новцем, картама граничне области између Русије и Норвешке и пиштољем са пригушивачем.

ДА ВАМ СЕ СЛЕДИ СРЦЕ: Овом дечаку је рат узео све! (ФОТО)

Задатак Британке Дафне Парк у Москви био је да успостави везу с Бриком и увери се да КГБ не надзире Брика. Уколико посумња, прекинуће операцију, у супротном ће редовно одржавати контакт. Одлука о томе била јој је препуштена. Награда је била атрактивна, али требало је избегнути срамоту која би уследила уколико би акредитовани британски дипломата био ухваћен у тајном контакту са совјетским званичником.

Судбоносни састанак и Брикова глупост

Састанак са Бриком, први оперативни састанак Дафне Парк, није се одвијао по плану, али не због њене неприпремљености. Она је била уверена да ће јој он обележити каријеру. Њен први задатак је био да се побрине да неће бити под надзором КГБ у тренутку када су буду састали. Тај процес обично траје два до четири сата, а током њега се анализира евентуално присуство непријатељског надзора. План Дафне Парк био је да искористи слабости које је открила у надзорним процедурама КГБ.

Она је, наиме, уочила да КГБ-овци, који се уопште нису ни трудили да прикрију своје присуство, сваки пут, након што би она изашла из канцеларије с неким мушким колегом, прате мушкарца када би им се путеви раздвојили. То је себи једино могла да објасни тиме да шпијуни (сви су били мушкарци) полазе од претпоставке да су мушкарци важнији те да њих морају да прате, док о њој мисле да је неки од нижих чиновника. Било је несмотрено што су КГБ-овци пошли од претпоставке да британски СИС има исти став према запосленим женама као и Сојвети. Зато је Паркова одлучила да њихов шовинизам употреби у сопствену корист, а планирани састанак с Бриком јој је то омогућио.

ПРОСТИТУЦИЈОМ ДО ТИТУЛЕ КНЕГИЊЕ! Ова куртизана грејала је постељу Наполеону и другим људима из ВИСОКОГ ДРУШТВА

На дан састанка напустила је канцеларију много пре заказаног времена, у пратњи једног од својих колега, да би се у договорено време раздвојили. Баш као што је претпоставила, тим за праћење отишао је за мушкарцем. Када је била потпуно сигурна да је нико не прати, кренула је на састанак с Бриком. Док се спуштала низ улицу, срце јој је лупало као лудо. Затим је угледала мушкарца који је личио на Брика. Сачекала да се увери да га је правилно идентификовала. Никада се још нису срели и имала је само његову фотографију. Био је то заиста Брик, али постојао је проблем, тачније два. Прво, био је у женском друштву, иако је било договорено да дође сам. Друго, лозинка није била тачна.

Шта се заиста десило?

Паркова је имала само неколико секунди да одлучи да ли ће одустати или обавити састанак. Одлучила је да одустане, оцењујући да протоколи постоје с разлогом и да их треба поштовати. Паркова се вратила у канцеларију и послала шифровану поруку у седиште СИС у згради Бродвеј, у Лондону. У Лондону, СИС је закључио да је Брик разоткривен, да га КГБ прати и да је Паркова веома добро уочила покушај преваре и поступила баш како треба.

Међутим, касније је откривено да није све било онако како је изгледало. Јевгениј Брик је био жртва преваре. Возач обавештајне службе канадског РЦМП, каплар Џејмс Морисон, који је једном приликом возио Брика из Службе безбедности до његове куће, позвао је званично седиште КГБ у Отави и дао им Бриково име у замену за 5.000 долара. Иако су у први мах били сумњичави и мислили да је у питању провокација, КГБ је одлучио да испита случај и убрзо су закључили да су Канађани придобили Брика. Знајући да њихов шпијун треба да се врати у Москву, КГБ је одлучио да сачека прави тренутак и да га испита на домаћем терену. Не знајући шта га чека, Брик је кренуо кући преко Париза и Хелсинкија, а све време су га пратили КГБ-ови шпијуни.

Ухапшен је чим је стигао у Москву. Према архивским документима, “под притиском је све признао”. Открио је детаље о уговореном састанку са контролором СИС у Москви. Дозволили су му да живи у свом стану са супругом да би сачувао илузију да није под контролом КГБ. Стан је био прислушкиван, па тако постоји снимак на коме убеђује супругу да заједно с њим напусти земљу, али је она то одбила (како се испоставило, била је то мудра одлука). КГБ је наредио Брику да пошаље поруку СИС да прихвата састанак у заказаном времену. На тај начин КГБ је идентифковао Паркову као агента СИС у Москви.

Тужан крај несуђеног шпијуна

Брик је петнаест година провео у специјалном логору Перм-35, што није било нимало лако, али је било ипак много боље од уобичајене смртне казне. Средином 1980-тих година, Јевгенији Брик пуштен је из логора, и видео  је како се свет комунизма распада око њега. Отишао је у Ригу, престоницу Летоније, где је позвао званичника у британском конзулату и рекао му лозинку коју је чувао све те године. Шеф испоставе СИС у конзулату ступио је у везу са Лондоном, не знајући да ли је у питању шала или истина. У служби више није било никога из времена када је Брик био активан под именом ГИДЕОН, али било је много пензионера, укључујући и Паркову, којих се добро сећао. Сазнали су да њихов несуђени шпијун није осуђен на смрт, као што су претпостављали, већ да је упућен у радни логор.

ИЗГУБЉЕНИ ХИТЛЕРОВ МЕДИЦИНСКИ КАРТОН: Ево коју БОЛЕСТ је имао нацистички лидер!

На основу прегледа архиве и сопственог сећања потврдили су аутентичност лозинке. Уговорен је састанак како би се потврдило да је он заиста тај човек. Шпијун под шифрованим именом ГИДЕОН, за кога су одавно веровали да је мртав, био је жив. Уз помоћ СИС, Канађани су извукли Брика из Совјетског Савеза и у Канади му обезбедили лажни идентитет. Двоструки агент, међутим, није могао да ужива у својој закаснелој пензији. Затворске године су оставиле дубоког трага на њему и остао је огорчен и параноичан све до смрти.