Један оброк из казана, други из контејнера
БЕОГРАД - Један оброк имам у народној кухињи, а остале вадим из канти и контејнера, каже педесетогодишњи мушкарац који сваког дана чека у реду за кувани оброк.
Он у народној кухињи у Новоградској 54 у Земуну чека на пола литра куваног оброка и пола векне хлеба.
"Радним данима једемо само кувано: пасуљ, боранију, пиринач или грашак. За викенд добијемо паштету и хлеб. Ако ме питате да ли сам задовољан, одмах ћу вам рећи да јесам. То ми је најбољи оброк у дану", прича овај мушкарац који је један од 35.000 корисника народних кухиња у Србији. Сваки трећи међу њима је дете, од којих већина (8.151) има мање од 14 година.
У народним кухињама има и оних, мада у мањем броју, који зарађују на оброцима тако што их продају накупцима.
"Њихова угроженост није спорна јер сваки од корисника испуњава најмање један од критеријума угрожености. Сазнања смо да некада корисници који продају део оброка накупцима то не чине из разлога што им нису потребни оброци. Како немају други извор прихода, они овако долазе до неког динара којим ће покрити неки од нагомиланих трошкова, комуналије, струју, уџбенике и прибор за школу за децу", причају у Црвеном крсту, који координира рад народних кухиња у Србији. Злоупотребе оброка повлаче за собом скидање са листа корисника.
"С обзиром на то да се ради о најугроженијима и да је многима од њих то једини оброк дневно, у пракси је оваквих случајева мало јер н ежеле да ризикују да изгубе и тај једини оброк који имају", тврде у Црвеном крсту.
Како пише "Блиц" право на народну кухињу може се изгубити и чим корисник не дође по оброк дуже од пет, шест дана.
"Сваки дан бележе да ли смо дошли по оброк. Ако те нема пет дана и не донесеш оправдање, губиш право на народну кухињу. За нас то значи само једно, а то је глад", каже педесетогодишњи мушкарац.
Међу грађанима који се хране у народној кухињи има и пензионера са минималним пензијама, породица које живе само од социјалне помоћи или имају месечна примања мања од шест, седам хиљада динара, болесних људи неспособних за рад. Има и оних који су остали без посла и којима је народна кухиња једини начин да се прехране.
