СВЕ ЗБОГ МАЊЕГ ЦЕНЗУСА: Постоје ли лажне мањинске партије?
Хиљаду потписа уместо 10.000 за оснивање. Трошкови десетоструко мањи. Изборни праг 0,4 уместо 5 одсто. Да ли ову погодност, која је загарантована странкама националних мањина, користе они који у томе виде чист интерес, али и лакши начин до посланичких и одборничких клупа?
У Србији постоји 108 регистрованих странака, а више од половине чине странке националних мањина. Да бисте основали овакву странку треба вам 1.000 потписа, и да, макар декларативно, желите да заступате интересе поједине мањине, без обзира које сте националности, и да ли на вашој листи постој било ко из те заједнице.
- Не постоји егзактан начин, или механизам да утврдите да ли неко заступа интересе националних мањина. Законски то није сасвим регулисано, и постоји огроман простор за злоупотребе. Ипак постоје различите методе да се дође до закључака, и РИК је сада променио приступање, труди се да тамо где постоје очигледне злоупотребе то провере и елеминишу. Зато је сада и одбијено неколико листа националних мањина – каже Драган Поповић из Центра за практичну политику.
ВАНРЕДНИ ИЗБОРИ 2014: Како смо гласали пре две године?
На питање да ли је логичан и уобичајен оволики број странака националних мањина, у односу на остале, наш саговорник одговара:
- Наравно да није логична бројка. То очигледно говори да постоје злоупотребе, да се примени "природни праг" да се уђе у парламент. Потом, ове странке се лакше оснивају, зато их има много више. Постоји доста законских рупа које би морале да се регулишу.
И док неки спекулишу да те странке обично буду "филијале" већ постојећих већих странака, чије интересе спроводе, наш саговорник каже да је чуо за ту теорију, али да доказ и конкретан пример нема.
Мањи "праг"
На прошлим изборима овим странкама је било потребно око 15.000 гласова да би ушле парламент.
Поред Министарства за државну управу и локалну самоуправу, обавезу контроле да ли је једна политичка странка одиста мањинска, мора да врши и Републичка изборна комисија.
Сумњиви потписи
Ипак, да би предале листе за изборе и овим странкама треба 10.000 потписа, па ту настају проблеми. Тако је листа ЈРС одбијена (више о томе овде) због фалсификованих потписа, а на провери су и потписи Републиканске странке, која је основана у интересу мађарске националне мањине.
СРБИ НАЈМАЊЕ ИЗЛАЗЕ НА ИЗБОРЕ: Угледајмо се на комшије, ево колико људи гласа у региону!
Скенер мањинских странака
Од странака мањина највише је бошњачких. Санџачка демократска странка је међу најстаријим партијама у Србији, основана још 1990. Оних који заступају мађарске, албанске и ромске интересе је по 7, а руска и словачка мањина имају по 4 партије. Занимљиво је да су две руске основане у последњих пар месеци. Своје партије имају и буњевачка, влашка, румунска, македонска, русинска и бугарска национална мањина, али постоје и Црногорска партија, и партија грчке националне мањине - Покрет Грка Србиза.
Слободан Николић, председник Руске странке, која постоји већ 4 године, каже у разговору за наш портал да је приметио да странке "ничу као печурке", и да треба испитати ко и зашто оснива овакве партије.
- Треба питати које су њихове намере и ко их оснива. Оне су основане ради манипулације бирачким телом, и не знам ко стоји иза тога – пита се Николић, додајући да случајеви, какви су ови са фалсификовањем потписа, бацају сенку на све странке националних мањина, и он се, као председник странке националне мањине, од таквих ограђује.
ГДЕ СТЕ ГЛАСАЧИ(ЦЕ): Зашто жене не излазе на гласање?
НОПО изазивао контроверзе
Један од примера где је ова пракса испољена је и опција Ниједан од понуђених одговора. Проблем није што НОПО заступа мањинске интересе, већ што у својој историји није увек био мањинска странка. Прво је, наиме, основан као немањинска странка 2008. А онда је, као и многе друге мале странке, применом новог закона о политичким странкама (који је усвојен 2009.) избрисан из Регистра политичких организација априла 2010. "Ноповци" су потом решили да се региструју као странка влашке националне мањине, иако је председник те странке тврдио да није евентуални улазак у парламент разлог што су се регистровали као мањинска странка, већ мањи финансијски трошкови. "Рупу у закону" су искористили, али се намеће закључак да су заступници влашке мањине постали због интереса.
