РАЗБАЦАНА ЉУДСКА ТЕЛА И СТВАРИ: Ово је 10 најгорих авионских несрећа у историји бивше Југославије (ФОТО)

1. Преживела стјуардеса у Гинисовој књизи (1972.)

Једна од највећих авионских несрећа ЈАТ догодила се 26. јануара 1972. када се путнички авион ДЦ-9, на лету из Стокхлома за Загреб, срушио у снежне планине са 10.050 метара у близини села Српска Каменица у тадашњој Чехословачкој. Једина преживела особа од 23 путника и 5 чланова посаде била је тада 22-годишња стјуардеса Весна Вуловић, која није ни требала да буде у том авиону, већ је мењала колегиницу. Сломила је лобању и обе ноге, а 27 дана је провела у коми. Након 16 месеци рехабилитације вратила се на посао, али више никада није радила као стјуардеса.

Истрагом је утврђено да је пад авиона узроковала бомба. И даље постоји теорија по којој је Чехословачка противаздушном одбраном грешком погодила ЈАТ-ов авион, пише  телеграм.хр.

2. Књижевник страдао у другој највећој несрећи (1971.)

У авионској несрећи која се догодила 23. маја 1971. страдало је 76 путника, међу којима је био и књижевник Јосип Пупачић. Несрећу је преживела само једна особа. Пут од Лондона протекао је нормално, а проблеми су започели тек четири километара пре спуштања на аеродром. Авион је улетео у јако невреме изнад Ријеке, а приликом слетања ударио је крилом о писту.

3. Копилот није желео да открије узрок несреће (1956.)

ЈАТ-ов путнички авион Цонваир ЦВ-340 22. децембра 1956. напустио је бечки аеродром у 18:37 минута и упутио се према Минхену. У 20:33 сати посада је послала сигнал да се налази у близини аеродрома и да је започела слетање. На пет километара испред стазе, капетан Срђановић нагло губи висину и удара точковима авиона у тло.

Живот су изгубила два члана посаде (један од њих и капетан), а од 27 путника, један је погинуо. Копилот није желео да сарађује приликом истраге и тврдио је да се ничега не сећа. Поново је почео да ради 1963. године и погинуо у другој авионској несрећи која се догодила на аеродрому у Београду. Био је сам у авиону.

4. Контролори лета нису прошли обуку (1973.)

Једна од најсмртоноснијих ЈАТ-ових авионских несрећа догодила се 11. септембра 1973. године када је Caravella СЕ-210 летела из Скопља за Подгорицу (тадашњи Титоград) и забила се у планински врх Бабин зуб. Погинуло је свих 35 путника и шест чланова посаде. Никада се са сигурношћу није открило зашто је искусни капетан Живојин Маглић, који је раније био Титов пилот, скренуо с утврђене руте и  зашто је по магли кренуо с понирањем пре него што је прелетео високе планинске гребене.

Авион се брзином од 400 километара на сат забио у сам врх Маганика, на висини од 1.600 метара и преломио у два дела. Годинама се причало да нитко од контролора лета у торњу није прошао адекватну обуку за тај посао. На место стравичне трагедије први су стигли мештани околних села који се и данас сећају ужаса који их је затекао. Километрима наоколо били су разбацани делови људских тела, комади авиона и ствари, а на самом неприступачном врху Бабиног зуба и данас постоји црни траг на месту где је авион ударио и експлодирао.

5. Нарав пилота и нови инструменти (1955.)

Авион Цонваир ЦВ-340 10. октобра 1955. полетео је из Београда према Бечу. Два сата након почетка лета посада се јавила контролном торњу у Бечу, који су одобрили спуштање на нижу висину као припрему за слетање. Петнаест минута касније авион је ударио у брдо изнад Беча. Капетан Ромео Адум ударио је у сам врх брда, авион се преполовио, један део се одвојио и остао да виси на дрвећу.

6. За све је био крив его? (1947.)

Прва већа авио несрећа након Другог светског рата на просторима бивше Југославије догодила се 27. септембра 1947. када је адаптирани војни авион летео из Београда за Подгорицу. Капетан Васа Врачаревић, предратни пилот и инструктор војног ваздухопловства с авионом Ли-2 кренуо је из Београда, а упркос густој магли и јаким ударима ветра наставио је лет према данашњој Подгорици. Муње су севале са свих страна, а облаци су били пуни електрицитета. Без тачне позиције и било каквих података о јачини и правцу ветра, без радио везе, све је водило томе да авион треба вратити у Београд. И док би већина тако одлучила, наводно его, али и страх капетана Васе био је јачи од здравог разума. Знао је да би повратак у Београд резултирао подругљивим коментарима колега и шефова, а страховао је и да би то могло утицати и на његов посао. Зато за њега повратак није био опција. Ударио је у врх Румије и свих 22 путника је погинуло.

7. Судар два авиона у ваздуху(1976.)

Највећа авионска несрећа у хрватском ваздушном простору догодила се 10. септембра 1976. у 11:15 сати на десет хиљада метара изнад Врбовца, недалеко од Загреба, због грешке Контроле ваздушног саобраћаја у Загребу због чега су се сударили авион Бритисх Airwaysa и авион Доуглас ДЦ-9 на лету са сплитског аеродрома. Према изјавама шокираних очевидаца са неба су падала људска тела, делови авиона и ствари.

Два авиона сударила су се док су летела брзином од 900 километара на сат. Та несрећа  се седамдесетих година убрајала међу четири најтеже на свету. Животе је изгубило 176 људи. Контролор лета, тада 28-годишњи Градимир Тасић, проглашен је одговорним за несрећу и осуђен на седам година затвора.

8. Авион се закуцао у Медеведницу (1950.)

Лет од Београда према Загребу 21. септембра 1950. текао је мирно, али је капетан Бора Марковић прелетео Сисак спустио авион на 600 метара висине и продужио лет према аеродрому Лучко. На небу су тог тренутка почели да се гомилају облаци. Авион је ударио у Загребачку гору. У авиону се налазило седам путника и четири члана посаде. Преживио је само један путник.

9. Мистерија несреће америчког министра (1996.)

Трећа несрећа по броју погинулих на ваздушном простору бивше Југославије, а по многима и најмистериознија, догодила је 3. априла 1996. када се авион америчког Ратног ваздухопловства ЦТ-43 који је био на службеној мисији по Хрватској, срушио поред Дубровника. У авиону су били амерички министар трговине Рон Браун и још 34 члана министарства. Током прилаза аеродрому у Дубровнику авион је ударио у брдо Свети Иван, а као главни узрок пада наведена је грешка посаде.

Многи тврде да је Рон убијен. Што се стварно догађало унутар авиона знала је једина преживела особа – стјуардеса Шелеи Келеи, али је и она преминула у колима Хитне помоћи.

10. Авион бакља (1951.)

Прва незгода ЈАТ-овог авиона, који многи називају “авион бакља“, догодила се 8. јуна 1951. године на линији Франкфурт-Минхен-Београд. Авион Цонваир ЦВ-340 запалио се у ваздуху на висини од 1500 метара, а разлог пожара био је пакет. Посада је успела да спусти авион на ливаду 60 километара од Минхена, али је авион потпуно изгорео. Сви путници и чланови посаде су преживели захваљујући храбрости и присебности посаде.