ЈК последњи пут о поплавама

Јелена Карлеуша је путем овог отвореног писма изнела свој субјективан став с циљем да мотивише остале хумане људе да се прикључе акцији за помоћ жртвама поплава.

Отворено писмо:

„Прочитајте. У прихватилиштима децу нападају вашке и шуга. Такву децу шишају до главе и одвајају од осталих. Деца се не купају данима. Немају где. Не пресвлаче се. Немају у шта. Имам двоје деце и ово ме страшно погађа. У сваком детету видим моје. Зато не стајем. Мени лично, за мој душевни мир, значи да помогнем колико год могу. Не зато што ће ми то донети некакав маркетинг јер ми се јебе за то. Маркетинг ми је у животу донео само зло. Него зато што ме већ данима ГРИЗЕ савест кад дођем кући, истуширам се, гледам тв, легнем у чист кревет, а у истом моменту нека мајка са дететом ошишаним до главе, у прљавој гардероби, легне на бетон неког прихватилишта. У животу тренутно имам само једну жељу. Да се тим људима помогне. Мој новац, мисли и бесане ноћи посвећујем мом народу у Србији, посвећујем настрадалој браћи Босанцима због којих ме душа боли јер знам колико су сиромашни, напаћени а опет велики, и унесрећеном народу у Хрватској. Ово је први и последњи пут да сам овако нешто написала, јер од речи нема вајде. Само дела сад значе. И о повратку на музичку сцену не размишљам. За сад. Хвала. ЈК“.