Јоксимовић: Лобирање може бити корисно на путу ка ЕУ
Лобирање није замена за институционално деловање државе, али је корисно за Србију на путу европских интеграција, изјавила је вечерас министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
Јоксимовић је на дебати Друштва лобиста Србије о европском путу у Привредној комори Београда рекла да је потребно да систем препозна лобирање као легитимну праксу и да би та делатност требало да буде регулисана или законом или неком врстом регистра, какви постоје свуда у свету.
Јоксимовић је на дебати Друштва лобиста Србије о европском путу у Привредној комори Београда рекла да је потребно да систем препозна лобирање као легитимну праксу и да би та делатност требало да буде регулисана или законом или неком врстом регистра, какви постоје свуда у свету.
Министарка је рекла да у Србији постоје предрасуде о лобирању, које се повезују са корупцијом и нелегалним деловањем, и нагласила да је зато потребно променити перцепцију јавности о тој делатности.
Јоксимовић је нагласила да је Брисел постао центар лобирања, јер је у том административном центру ЕУ регистровано више од 20.000 лобиста.
"Често говоримо о томе да су неке друге државе или наши суседи, боље лобирали од нас, а онда о лобирању говоримо као о нечему што је нетранспарентно. Кад се дефинишу циљеви и прати њихова реализација, лобирање је транспарентан процес који смањује потенцијалну корупцију и може само да олакша постизање циљева", рекла је Јоксимовић.
Министарки је на скупу уручена Плакета за развој теорије и праксе транспарентног лобирања и заступања Друштва лобиста.
Председник Друштва лобиста Ненад Вуковић истакао је да би законски регулисано лобирање донело велику корист Србији, указујући да све већи број држава у региону шири свој утицај кроз лобирање.
Члановима Друштва лобиста обратио се и председник Привредне коморе Београда Миловоје Милетић, који је рекао да та комора подржава важне системске законе донете у протеклом периоду и да се залаже да се реформе, посебно у јавном сектору, спроведу до краја.
То би, како је навео, побољшало привредни амбијент у Србији и српској привреди омогућило већу присутност на европском тржишту.
Прочитајте и:
