ЈОВАН ВРАНИШКОВСКИ: Владика који је физички нападан, гоњен и затворен, а цркве у којима је служио су уништаване

Да подсетимо, 16. новембра 2010. године Архиепископ Јован је био ухапшен на бугарској граници по потерници Интерпола из  Македоније, управо ради издржавање затворске казне, али га је суд у Бугарској ослободио уз образложење да је судска пресуда из  Македоније резултат гоњења која Архиепископ већ девет година подноси на религиозној основи, а не зато што је био крив по кривичном закону.

Када је Пећка патријаршија 2002. позвала свештенство МПЦ да прихвати литургијско и канонско јединство са СПЦ, а на основу Нишког споразума двеју цркава из јуна те године, позиву се одазвао тада епископ велешки Јован и сви свештеници његове епархије. МПЦ је потом одустала од договора са СПЦ, а 2005. Пећка патријаршија Јована је прогласила архиепископом охридским.

• Владика Јован први пут је осуђен 2003. на пет дана затвора због "ремећења јавног реда и мира и пружања отпора полицијском службенику“ пошто је покушао да обави свету тајну крштења у цркви коју МПЦ сматра својом. 
• На годину и по дана затвора осуђен је 2004. због "подстрекавања на етничку и верску мржњу“. Образложење је било да је архиепископ у црквеном календару оклеветао МПЦ, да је прихватио да буде егзарх Охридске архиепископије, те да је обављао службу у родитељском стану. Робијао је 220 дана. 

ОЕБС је пре преиначења пресуде оценио да је казна претерана и неоправдана, мисија САД при организацији да су притварање и суђење непропорционални наводној кривици и да угрожавају верску слободу владике, док су Амнести интернешенел и Фридом хаус саопштили да је владика затвореник савести. 

• На две године осуђен је 2006, оптужен за проневеру 57.000 евра. Суд је прво одбацио оптужницу, а Апелациони суд затражио ново суђење. На другом суђењу је ослобођен, али је Апелациони суд наложио треће после којег је владика у затвору био 256 дана. Сличан је био процес у Велесу, где је такође оптужен за проневеру: два пута је ослобађан, а трећи пут затражен је притвор пошто оптужени није дошао у суд где, према речима адвоката, није био ни позван. 
• Бугарски Интерпол је 2010. године задржао на бугарско-српској граници Јована Вранишковског на основу међународне потернице. Потерницу је расписао основни суд у Битољу почетком новембра те године. За Вранишковским је била расписана међународна потерница на основу сумње да је починио кривично дело проневере. 

За Вранишковским је пре тога расписана интерна потерница ради служења двоипогодишње затворске казне због проневере, након што су прошли сви рокови за својевољно пријављивање. 

• Архиепископ Јован је у октобру 2009. године осуђен на затворску казну у трајању од две године и шест месеци, за кривично дело утаја, док је био владика Охридске архиепископије. Суд је, такође, одредио да исплати одштету Македонској православној цркви од 14.804.211 денара (око 240.000 евра). 

Владика Јован више пута је физички нападан, а цркве у којима је покушавао да служи су уништаване, док је градња храмова спречавана. Пошто је проглашен за архиепископа, избачен је са монасима из зграде митрополије. Рођен је 1966. у Битољу. У Скопљу је завршио Грађевински факултет. На Православном богословском факултету у Београду дипломирао је 1995.

Хелсиншки комитет за људска права је у објављеном извештају за 2013. годину констатовао да нема доказа за кривицу  у случају архиепископа Јована Вранишковског И да је он "први политички затвореник" у Македонији после њеног осамостаљивања.

Архиепископ СПЦ Јован Вранишковски највероватније ће пре Божића 7. јануара бити пуштен из македонског затвора "Идризово" након пет година проведених иза решетака.

За овај велики обрт, најзаслужнија је Руска православна црква, чији су се емисари недавно састали са највишим представницима канонски непризнате Македонске православне цркве и затражили ослобађање свештеника СПЦ.