Кад је Славија била крвава...

Борба се водила на сваком кораку. Свака улица, зграда, куће била је фронт. Београд је ослобађан даноноћно, а незаустављива Црвена Армија уверавала је све како престоница Србије неће дуго остати под окупацијом Немаца. Једина отежавајућа околност био је велики број цивила у граду, па су совјетска авијација и артиљерци имали прецизан план које објекте треба нападати. То је био једнини начин да се спрече масовна разарања и цивилне жртве.

Пред жестоким артиљеријским нападима Црвена армија је успела да пробије обод Београда – Раковицу, Кошутњак, Бањицу, Дедиње - већ 14. увече и да оствари прву победу над окупатором. Све је било спремно да се крене ка Славији. Армије су се кретале ка непријатељској територији, да би исто вече успеле да заробе велику групу Немаца у згради Медицинског факултета. Продирање је од тог тренутка настављено ка Улици кнеза Милоша до Улице Милоша Поцерца. По заузимању зграда, остало је само да сачекају продор совјетске тенковске чете. Две тенковске чете су топовском и митраљеском ватром натерале Немце на бег, што су војници искористили за повлачење ка Ветеринарском факултету. Ујутру 15. октобра армије су успеле да дођу до Славије где се одиграла једна од најкрвавијих борби, где се посебно истакао 1. батаљон Прве пролетејске бригаде чији су борци успели да заузму положај у правцу према Београдској улици, борећи се за сваку зграду. Том приликом је погинуо Душан Милутиновић, заменик команданта батаљона.

Као са великог платна!

Међутим, пробоји ка центру Београда од Славије су били немогући. Алтернативни путеви су били једино решење, па се тако прва пролетерска пробијала преко Јужног булевара и Чубуре према Пионирском парку. У помоћ су им пристизали наоружани Београђани, показујући им правац кроз непознате сокаке и улице.

Када је заузета Главна пошта и зграда Скупштине, кренуло се на ослобађање Теразија. Уследила је акција као са великог платна. Тенкови су чистили улице како би војници могли да прођу, а главну реч водиле су јединице НОВЈ. Војници су направили висећи мост преко хотела “Сплендид“. Преко њега је прешло стотинак војника носећи експлозив. Спустили су се низ кров дворишта зграде “Путник“ и успели да униште главни окупаторски штаб.

Три пута за Народно позориште

Велики проблем војницима правило је Народно позориште. Наиме, за три дана, од 17. до 19. октобра ослободиоци су чак три пута морали да заузму Народно позориште јер су окупатори чак два пута успели да га поврате.

Напокон, ноћ 19. октобра окупатор је дочекао са великим губицима. Исте вечери вођене су и борбе око зграде министарства у Немањиној. Те ноћи вођена је борба и око највише зграде у Београду, “Албаније“. У згради су вођени велики окршаји бомбама и пушкама. Газило се преко лешева и окупатор је подлегао.

Београд је ослобођен!

Поглегајте и:

И Хрвати ће славити ослобођење Београда!

СПЕКТАКЛ: Војна парада од А до Ш (МАПА)

СЛОБОДАН БЕОГРАД: Данас се слави 70. година од ослобођења