КАФАНСКА ПРИЧА: Ајнштајн у биртији

- Докле више?! Краду ме пијавице из банке, вара ме онај с пијаце што му кантар лаже бар за 20 одсто, а сад си и ти нашао да ми закидаш на вињаку - очајанички је запомагао Живорад Јанковић у башти звездарске кафане старог кова.

Није се опио - онако како уме. Тако би он описао ниво "цврцнутости" који је достигао. Његова жена би вероватно прокоментарисала да се усвињио од алкохола и да смрди попут ловачких паса које је гајио и због којих су га прозвали Жива Јамар.

Те вечери је повео још једну неустрашиву борбу за права искрених и честитих љубитеља пића - у деветој рунди обртања тура. Живорадово оштро око, иако се цаклило, приметило је да му је конобар Заре сипао мање од прописане количине вињака. Његов истанчан њух за правду одмах је осетио неправду, баш као што и његови птичари нањуше лисицу километрима удаљену.

- Деране, јесам попио, али не памет! Овде фали бар 0.01 литар вињака, а то ти је, да се изразим језиком економских новинара, петина од 0.05, или једна чашица мање на сваку пету туру. То значи да бих у тринаестој тури попио дванаесту чашицу - незаустављиво је бомбардовао конобара аргументима.

Жива и Заре су се познавали бар 20 година, колико је први био гост, а други домаћин у локалном бирцузу на Звездари.

- Нисам Живане, оца ми, сипао сам ти пуну мерицу него ове нове чашице праве оптичку варку. Матер оном ко их измисли - правдао се несрећник.

- Ево га Небојша, он је млади философ, њега уче на факултету да вага различите видове истине. Њега ћемо да питамо да пресуди да ли си ми украо петину или ниси. Он бар не лаже, а и воли да попије, те уме да ошацује. Кажи Нешо, сине, да ли овде има 0.05л драгог ми вињака - запенио је Јамар показујући у правцу младића који је пролазио поред кафане.

Небојша, озбиљан студент треће године на Филозофском факултету, уистину је искрено љубио истину, науку и добру капљицу. А волео је и да се шегачи!

- Чика Живо - дигао је чашицу одмеравајући је - за онога ко не може много да попије овде има далеко више од 0.05л. Али - наставио је брзо како би прекинуо Јамарово режање - за онога коме је литар вињака мачији кашаљ, овде засигурно нема ни целих 0.04л, све и да има два децилитра! У кафани је све релативно - тријумфално је закључио студент дивећи се сопственом хумору и мудрости.

- Море, враћај тај вињак вамо и не филозофирај много! Ја сам овде мерна јединка и кажем да овде нема довољно вињака, а надокнадићу га тако што ћу да наручим још једну туру - што бих се ја свађао са мојим добрим Заретом кад имам још кинте у џепу. Видиш синак, можда си ти ипак у праву, у кафани јесте све релативно. Да ниси много мудровао сад бих и теби платио пиће, овако ништа - закључи Живорад ексирајући вињак како би извршио коначно мерење.