КАФАНСКА ПРИЧА: Недеља високе моде у локалној биртији

Командир извиђачког одељења, старији водник Љубомир Бингулаћ, никада није пратио модне трендове. Готово десет сати дневно носио је војничку униформу, уредно испеглану и скоцкану. Једино што би на њој променио биле су ознаке на раменима - жудео је да дода чину још једну линију како би постао старији водник прве класе. Већи би му био коефицијент плате. Но, и то ће се десити за још годину дана службовања.

Када није био у маслинасто-зеленом, Бингулаћ је био одевен сасвим обично. Једнобојне старинске кошуље, јефтине панталоне, браон ципеле. Ни по чему се није разликовао од осталих сталних гостију локалне биртије коју је посећивао два-три пута недељно.

Једног петка после посла, седео је Љубо сâм за својим столом у ћошку омиљене му кафане. Окренуо је леђа осталим гостима - гледао је свој лик у огледалима постављеним на зидовима бирца. Помислио је да би добро било да мало подшиша бркове. На њих је био поносан! Одлучио је да сређивање одложи за недељу када ће се припремати за нову радну седмицу у касарни.

Понекад се питао откуд то да у савременом свету тако мало људи носи бркове. Тај поносни модни детаљ правог мушкарца! На старим фотографијама из Првог светског рата које су биле окачене у касарни није видео ни једног војника без мустаћа.

"Кад данас неки спортски тим побеђује у низу, сви играчи пусте бркове да би показали дух заједништва. Како ли је било тад? Вероватно су их сви бријали", разговарао је Бингулаћ сам са собом.

Унутрашњи дијалог старијег водника прекинуло је брундање двојице крупних и припитих момака који су седели за столом иза њега. Љубомир их никада пре није видео.

- Миленко, опасно ми је досадно. 'Ајде нешто да учинимо да разбијемо монотонију - загрмео је виши.

- Знам шта ћемо! Дај да се потучемо, да мало проструји крв низ вене - одушевио се сопственом идејом други, не много нижи.

- Кога ћемо да лемамо - упитали су се углас обојица. Погледом су прелетели по кафани и након пар секунди кибицовања, сложно рекоше - Ајмо овог брку да малко "заголицамо"!

Старији водник је чуо планове рмпалија, погледао је у огледало и видео како га меркају. Помислио је: "Хоћу ли на три-четири или три-четири-сад", и пре него што је рекао "три" дао се у трк. Бежао је попут Болта - само што се он није освртао да види пратиоце. Улетео је у стан и два пута окренуо кључ. Ушао је у купатило ii латио се бријача.

- Не ваља се истицати у друштву! Како ли је тек било момцима од пре 100 година? Онај што није имао бркове морао је да чека пар дана како би их пустио. Тек тад би његов изглед био безбедоносно прихватљив. Мени је бар лако, само пар потеза бријачем и "мирна Бачка" - рече старији водник (ускоро "прве класе") Љубомир Љубо Бингулаћ, командир извиђачког одељења, и фијукну жилетом.

Да је само могао да чује ону двојицу рмпалија:

- Ал' је загреб'о бркајлија, он је био најсмешнији. Мада, није лош био ни онај косијанер, а симпатичан је био и ћелави чича у претходном бирцу. Та фора увек успева! Добро је што смо ми вазда највиши и најјачи у свакој кафани, шта мислиш да морамо да зачикујемо неке озбиљне табаџије - они су се смејали, а Бингулаћ је мислио како је савет из часописа за мушкарце одличан. Тамо пише да бркови нису "ин" за пролеће/лето 2014. Од сада ће више пратити ту високу моду...

Сергеј Комненић