КАКО ДО АЛЕКСИНОГ ЗАКОНА: Зашто интернет петиција није довољна?
Пре два дана покренута је онлајн петиција за доношење Алексиног закона којим би се вршњачко насиље строже контролисало, али и кажњавало. Међутим, да би цела ствар добила законску тежину потребно је више од онлајн петиције.
Четири године након Алексиног самоубиства, акција нашег портала "Друг није мета", у оквиру које су се изнела потресна сведочења и детаљи о случају Алексе Јанковића, тема је поново доведена у центар пажње јавности.
Онлајн петиција је покренута, и за свега четири дана прикупљено је више од 19.000 потписа, што сведочи о огромној подршци и интересовању јавности за случај малог Алексе.
Међутим, за конкретизацију овог закона потписивање петиције путем онлајн формулара није ни од каквог значаја, већ је потребно да се спроведе низ поступака како би се испоштовала законска регулатива.
Интернет петиције ништа не решавају
Драгана Ћорић, председник Удружења грађана "Родитељ" у Новом Саду и доктор правних наука, каже да јој је драго што је случај малог Алексе поново у центру пажње, али да интернет петиције не решавају ништа конкретно.
"Негде ми је драго што је дошло до поновног ангажмана људи, али морамо знати да интернет активизам није нешто што мења законе у држави не само код нас, него било где. Те петиције су добре као механизам за мобилисање људи и за подизање свести о томе шта се десило, шта се дешава и шта се може поново десити", рекла је она.
Ћорић истиче да се још увек није почело са физичким прикупљањем потписа, а не постоји ни сам текст будућег Алексиног закона, како су га на друштвеним мрежама назвали.
Компликована процедура
Дејан Миленковић, професор Факултета политичких наука, објашњава да је покретање петиције регулисано Законом о референдуму и народној иницијативи. Како он објашњава најпре је потребно образовати иницијативни одбор од најмање три члана која имају бирачко право, који затим образује посебне одборе за сакупљање потписа на појединим местима.
"То је први корак, а након тога се петиција пријављује Министарству унутрашњих послова, тачније подружној јединици на чијој територији се потписи прикупљају. Затим је потребно прикупити 30.000 потписа и то у року од 7 дана од дана пријаве. Значи, не рачунају се никакве онлајн петиције, већ физички потписи узети на јасно означеним местима", каже Миленковић.
Миленковић је мишљења да је сама процедура исувише компликована, са чим се слаже и Игор Јурић, отац Тијане Јурић и иницијатор Тијаниног закона који је донесен у јулу 2015. године.
"То је једна врло компликована процедура, а ми је нисмо ни покренули зато што смо имали велику подршку, па смо и без тога успели да дођемо до Скупштине Србије", каже Јурић и додаје да медији у свему играју јако велику улогу.
"Саветујем да наставите како сте кренули. Медији играју огромну улогу и најпре се треба на тај начин промовисати идеја о закону, а ми ћемо помоћи на све могуће начине да се то доведе до Скупштине", каже Јурић
Како било, остаје нам само да се надамо да ће Алексин закон угледати светлост дана и да ће бити последњи пропис који ћемо назвати именом неког мртвог детета.
