Како је гајити егзотично воће у земљи шљива
У Србији у последњих пар година расте интересовање произвођача за егзотично воће, пре свега аронију, брусницу и дрен, али њихова производња за сад није комерцијална, већ је реч о узгоју на мањим површинама при окућницама и у пластеницима.
Не ради се о плантажним засадима овог воћа, већ о аматерском узгоју или чак спорадичним садницама унутар неког другог воћног засада, а стручњаци наводе да количина произведеног егзотичног воћа није на том нивоу да би се ово воће извозило, чак ни да задовољи потребе домаћег тржишта.
Од агрума, присутан је лимун гајен у саксији, као декоративно саксијско воће, а од суптропског - киви.
Руководилац Групе за прераду воћа и поврћа у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Колинда Хрехоровић казала је Танјугу да је прва сорта ароније "неро" у Србији регистрована 2010. године, а прва сорта бруснице "пилгрим" 2008. године.
Ове сорте се налазе на нашој листи признатих сорти, а ради се о селекцијама углавном насталим одабиром из природне популације, казала је Хрехоровић, напоменувши да је култивисано узгајање поцело или узело маха регистрацијом првих сорти.
"Тржиште је увек заинтересовано да проба нешто ново, нарочито умајући у виду високи проценат витамина, посебно витамина Ц кога има у егзотицним плодовима, као и антиоксиданата", навела је Хрехоровић.
Она је указала да је у засадима потребно обезбедити релативно високе температуре које не смеју да падну испод нуле, како би производња егзотичног воћа била исплатива и успешна.
Хрехоровић је рекла да постоји тенденција и интересовање појединих произвођача за подизање нових засада под брусницом, аронијом и дреном на нешто већим површинама, јер су то воћне врсте у виду вишестабластог жбуна који не захтева посебне агротехничке мере.
"Цене ових плодова су релативно високе, али се, ако их нудите на пијаци, брзо продају. Странци су пробирљивији купци, софистицирани и доста воде рачуна о естетици и квалитету плодова, али за то су спремни и да више плате", истакла је Хрехоровић.
Она је подсетила да Србија од јужног воћа највише увози агруме и то поморанџе и клементине из Грчке и Шпаније, мандарине из Грчке, Турске и Хрватске, лимун из Турске и Аргентине, грејпфрут из Турске, банане из Еквадора, Костарике и Колумбије, киви из Грчке и Италије и ананас из Костарике.
Када је реч о субвенцијама, Хрехоровић је рекла да Министарство пољопривреде и заштите животне средине није искљуцило егзотично воће из редовних мера подстицаја за унапређење воћарске производње, под условом да се ради о интензивној, комерцијалној производњи.
Кроз меру подршке подизања нових производних засада, постоји категорија "остало воће“, која се односи на све оне воћне врсте које се у овом моменту не гаје у великој мери, али постоји тенденција и заинтересованост произвођаца да крену у озбиљнију производњу, указала је Хрехоровић.
Да би остварили субвенцију, произвођачи морају испунити неке опште услове, а то су: регистровано пољопривредно газдинство, одговарајућа густина садње и минимална површина новог засада која износи 30 ари.
Повраћај средстава врши се за купљене саднице, набавку наслона, припрему и обраду земљишта и хемијску анализу земљишта, у износу од 40-55 одсто од вредности трошкова инвестиције. Максималан износ субвенције за нове производне засаде воћа је два милиона динара по захтеву.
Један од произвођача егзотичног воћа - кивија, јесте и Ђура Бугарски из Панчева, некадашњи радник Нафтне индустрије Србије (НИС), који се за узгајање тог воћа одлучио из занимљивог разлога.
"Разлог да узмем киви је био тај што сам напунио 30 година радног стажа и хтео да сам да ми остане нека успомена", казао је Бугарски Танјугу.
Ђура се, на почетку производње кивија, прича, сусрео са проблемом, јер је чекао шест година на род, што се међутим,није десило.
"Купио сам саднице,мислећи да су ми продали све како треба, четири ''женке'' и једног ''мужјака''. Међутим, они су ми продали све ''мушке'' кивије"... После тога сам чуо од других да то може да се калеми, ја сам успео да прекалемим од неколико десетина калемова... успела су три, и киви је родио ево трећу годину", објаснио је Бугарски.
Он је рекао да је прошле године род био 30 килограма, а ове године 120 килограма.
Бугарски је предложио младим људима да се упусте у ту врсту производње јер је то биљка која воли воду, не треба је прскати и лака је за одржавање.
Бугарски сматра и да би неко могао "лепо" да заради на томе, уколико би се бавио плантажном производњом.
Према његовим речима, узгој кивија и других врста воћа био би одлична прилика за младе људе који немају посао и уз удруживање и помоћ државе, би могли и да извозе своје производе и остваре солидну зараду.
Прочитајте:
