ЗБОГ ОВОГА ЈЕ ЗАПАД ЗАНЕМЕО: Упознајте тактику која је Русима вратила Крим без иједног испаљеног метка
Русија је остварила све своје политичке циљеве на Криму а да није испалила нити један метак. Свет је био запањен како су невојним инструментима Руси остварили велику победу.
Изненађење је било тим веће што је већина света претпостављала да ће руска војска употребити силу да заштити своје становништву од пучиста у Кијеву, као што је то чинила у чеченским ратовима или током сукоба у Грузији 2008. Али, Крим је показао да се и Русија вешто послужила концептом хибридног ратовања.
Хибридно ратовање је концепт који описује војни-операцијски приступ први пут коришћен 2007. када је амерички маринац Френк Хофман унео у операционализацију америчке војске методе за које је сматрао да одговарају ратовању у послехладноратовском раздобљу.
РУСКА ГАРДА ДОБИЈА НОВО ОРУЖЈЕ: Ова аутоматска пушка биће њихово основа за борбу (ВИДЕО)
Рат постаје хибридан када се координирано користе различити видови ратовања, и војни (коришћење оружане снаге) и невојни (ирегуларне тактике, нереди, протести и сл).
Хибридно ратовање у својој бити има два основна тактичка циља - скраћивање или продуживање ратног деловања.
На Криму је Русија користила приступ што краћег сукоба до те мере да је се он завршио и пре него што је дошло до великих непријатељстава. За успех оваквог приступа потребан је елемент изненађења, темпо и јака информација, а због тога је скраћивање рата изузетно тешко постићи.
ТЕРОРИСТИ КРЕНУЛИ НА РУСИЈУ: Планирали да разнесу аутобус пун људи, полиција на ногама!
Облици хибридног ратовања имају различите методе и циљеве. Понекад се ради о психолошком и моралном учинку који ломи противникову вољу, а понекад је важније "освајања срца и ума" људи, због чега је важно познавање локалне културе и историје.
На Криму је Русија имала велику стратешку предност, јер су грађани били великим делом проруски оријентисани, пошто су се већ и изјашњавали као Руси.
Појам хибридног ратовања у Русији се не користи, јер се сматра да је то западни пежоративни однос према руским војним стратегијама.
Део руске политичке културе одувек је био идентитет велике силе, а руско вођство и руски народ су увек своју земљу доживљавали као такву. Међутим, војна моћ Русије је само један део њене величине, а хибридно ратовање је постало модеран облик тактичког заобилажења великих, скупих и погубних ратних сукоба.
