Како то парадајз сазри преко ноћи?
У Србији је све више произвођача код којих поврће, сазри "преко ноћи“. Посебно је то случај код парадајза.
Наоко сочан и здрав, али када се пресече и загризе, свима је више него јасно да је јаркоцрвену боју добио на брзину.
Многи несавесни повртари користе недозвољени етрел, како би поврће брже сазрело, што може да има и штетне последице по здравље људи, посебно када се употребљава без контроле
Професор ратарства и повртарства на Пољопривредном факултету у Београду, др Небојша Момировић, упозорава да је много неодговорних произвођача у Србији.
"Некад су били регистровани препарати за регулисање раста и дозревања вишње, ради једнократног брања и уједначеног зрења", објашњава проф. др Моморивоћ. - Никада, међутим, није била одобрена употреба активне материје етрел, нарочито код парадајза и диње, где се највише и користи. Дозвољена је искључиво фолијарна примена, и то у одрђеној концентрацији, која апсолутно нема никакве штетности по здравље човека.
Према речима професора Момировића, код нас се, ради бржег зрења, приспећа на тржиште и веће цене производа, уместо фолијарне примене ради систем "кап по кап“, преносе Новости.
"Овим системом, у великим количинама, за недељу дана може да се изазове зрење парадајза или диње", прича проф. др Момировић. - На тај начин умањују квалитет и дужину чувања таквих производа, али могу да изазову, у појединим случајевима, и проблеме у исхрани људи. Реч је о неодговорности, јер за дозревање постоје једноставнији, јефтинији и природнији начини. Природни хормон зрења је гас етилен, који емитују црвени плодови парадајза и диње. Како објашњава професор Момировић, системом "кап по кап“, биљка наводњавањем кроз корен прими велику количину ове активне материје и то има штетне последице. Званично није дозвољен и набавља се на сивом тржишту.
Процеси убрзаног сазревања поврћа и воћа познати су више хиљада година, прича проф. др Станиша Стојиљковић, шеф катедре за еколошко инжењерство Технолошког факултета у Лесковцу.
"Што се тиче брзих метода дозревања, најчешће су то једињења која испушта етилен", објашњава проф. др Стојиљковић. - У Америци су биле афере када су уместо дозвољеног етилена неки фармери користили токсични ацетилен.
