Како животиње подносе високе летње температуре?

Многе пустињске животиње, излазе на површину само у току и после киша, док већи део дана проводе под влажном земљом. Чак и активније пустињске животиње остају скривене у току дана, а када падне ноћ излазе и крећу у потрагу за храном. Већина пустињских животиња никада не пије воду, добијајући сву потребну течност преко хране. Морају, међутим, да чувају сваку кап течности. Бубрези - органи одговорни за пречишћавање крви - пустињских животиња одлично задржавају воду.

Пустињска корњача је у стању да живи тамо где температура тла достиже 60 степени, а опстаје захваљујући својој способности да копа подземне јаме у којима проводи највећи део дана. А када температура падне излази на површину у потрази за храном. Најмање 95% свог живота пустињска корњача проводи у јами. Одрасла корњача може да преживи у пустињи око годину дана без капи воде!

Кенгур пацов је још један подземни становник пустиња, који живе у јазбинама. Како би се онемогућио улазак топлоте у јазбину и рециклирала влага из сопственог дисања, кенгур пацов своју јазбину затвара у току дана. Овај кенгур може да живе цео свој живот без капи течности. Сву воду која му је потребна да би преживео, може да метаболише у свом тела из скроба и масти, који се налазе у сувим семенкама којима се храни.

Камила је позната по способности да опстане у најтоплијим условима. Постоји много митова о камилама - један од њих је да камила складишти воду у својој грби и тако недељама опстаје без воде за пиће. Права истина је да је грба мера здравља животиње и да је сачињена од масти, а не од воде. Грба даје ослонац ткиву и може се користити као извор неопходне енергије, а може се и метаболисати у воду када је то потребно. Камила може да преживи са врло мало воде, док за време сушних периода, камила која дуго није пила воду, може попити 50 л воде одједном.

Турски и црни лешинари имају једну од најнеобичнијих начина за преживљавање током врелих летњих дана. Они су тамне боје и на тај начин апсорбују велику количину топлоте у пустињама. Како би се расхладили, лешинари уринирају на ноге и на тај начин хладе тело јер охлађена крв из ногу циркулише кроз тело и хлади их.

КАКО ПОБЕДИТИ ВИСОКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ?

Да би задржале своју нормалну телесну температуру, топлокрвне животиње знојењем спречавају прегрејавање тела. Оне се такође, могу охладити померањем у хлад или квашењем. Само сисари се зноје захваљујући присуству знојних жлезда у кожи. Примати имају знојне жлезде по целом телу, док пси и мачке имају знојне жлезде само на ногама. Китови су сисари који немају знојне жлезда, али пошто живе у води, оне им заправо и не требају. Крупни сисари могу да имају проблема са хлађењем, па зато слонови, на пример, имају велике и танке уши које лакше губе топлоту.

За разлику од топлокрвних, које већину дана проводе у хладу, хладнокрвне животиње често воле да уживају на Сунцу, да се загреју и убрзају свој метаболизам. Гмизавци ће сатима лежати у правцу Сунца како би повећали количину сунчеве светлости која пада на њихову кожу. А када су температуре изузетно високе, већину дана проводе укопани под хладну земљу.

ЖИВОТИЊЕ У ЗООЛОШКИМ ВРТОВИМА

Поларни медведи обожавају да се брчкају у базену! Када се вода у базену загреје, радници зоо-врта доносе велике блокове леда ( 25-50 кг) које убацују у базен. Ту су и разне слатко - ледене посластице. Друге животиње у зоолошким вртовима, попут црног пантера, индијског носорога, нилског коња, пингвина, фламингоса, видри и слонова имају могућност да се такође расхладе у базенима. Неке животиње, чак имају климатизоване јазбине. Животиње свакодневно добијају свежу воду, поврће и воће, пише mojaoaza.com.