Град о коме сањају људи без државе
Кале је град на северу Француске који је удаљен 34 километра од британске обале. Имигранти долазе у ову луку са Блиског истока, из Азије и Африке и покушавају да се домогну Британије, коју виде као обећану земљу. Многи од њих верују да ће тамо лакше него у другим европским земљама стећи боравишну дозволу и створити пристојне услове за живот.
Имигранти, вратите се кући!
Ситуација је постала толико озбиљна да градоначелник Калеа Наташа Бушар размишља да затвори луку у том француском граду, уколико Британија не учини "јак гест" у контроли све већег броја имиграната који покушавају да уђу у ту земљу преко Ламанша. Француски министар унутрашњих послова Бернар Казнев се слаже да је проблем миграната постао горући и да се мора порадити на одвраћању даљих илегалних усељавања. Резултат ових напора је кампања коју су многи оценили као расистичку. Наиме, широм Велике Британије појавио се постер лисица и натписи "Да ли сте у Британији илегално? Вратите се кући или се суочите са хапшењем" и "106 хапшења прошле недеље у вашем крају".
Сурово исељавање
У мају ове године свет су шокирале слике насиља према имигрантима у Калеу које су полицајци исељавали због шуге. Полиција је окружила место пошто је истекао крајњи рок да га имигранти напусте. Имигранти су намеравали да оду у Британију, и били су очајни када је полиција уништила кампове.
Сви људи одатле покушавају сваке ноћи да се камионима пребаце у Британију. Покушавају да се увуку у неки од камиона који би их превезао на Острво. Један Еритрејац каже да поново није успео, али да ће наставити да покушава докле год буде било потребно. Неки од њих покушавају месецима, све док не буду принуђени да затраже азил у Француској. Али и Британци заиста мисле озбиљно: побољшали су граничну контролу што значи да су многи имигранти остали у Калеу.
Џунгла после џунгле
Центар Калеа изгледа језиво: свуда су људи који спавају по улицама, гладни и прљави. Избегавају улице града које су препуне полиције. Они малолетни не морају да беже – закон забрањује њихову депортацију. Полиција је испразнила “Џунглу“, у којој је око 800 досељеника чекало своју шансу да преко Ламанша дође до Довера на супротној обали, али многе нове "Џунгле" су настале.
Постоје и кланови имиграната, а најутицајнији је авганистански. Често избијају и сукоби. У последњем, између еритрејског и суданског клана избила је велика туча, па је и полиција морала да интервенише, а повређене су стотине људи. Имигрантима помажу грађани који често доносе ћебад, обућу и одећу. Акције организују под слоганом “Солидарност Калеа са досељеницима”.
Ноћ пада, они опет покушавају да се сакрију у камионе и превезу. Један од њих прича: “Ми смо поштени, не крадемо, не дрогирамо се, само желимо бољи живот. Велика Британија је обећана земља и тамо је добро за живот. Наставићу да покушавам”.
Азил, не протеривање
Европска комисија је упутила критике влади Француске због оваквог начина опхођења према имигрантима. И посланици Зелене странке у ЕП сматрају да краткорочне акције исељавања и разбијања имигрантских кампова нису решење, већ само добра стратегија за медијску експонацију. Они су тада предложили француској влади да озбиљније приступи разматрању давања азила имигрантима, јер се мора узети у обзир да су многи од ових људи доживели прогон па испуњавају услове за избеглички статус. Осталима се барем могу омогућити хуманији услови за живот.