Кличко се не кандидује за председника
КИЈЕВ - Лидер странке УДАР, један од вођа украјинске опозиције и некадашњи боксерски шампион Виталиј Кличко, данас је објавио да се повлачи из изборне трке за председника државе, подржавајући кандидатуру бизнисмена Пјотра Порошенка из странке Отаџбина.
Кличко је изјавио да је једина шанса да демократске снаге однесу победу на председничким изборима та да номинују само једног кандидата. Кличко је најавио своју кандидатуру за градоначелника Кијева називајући то "уравнотеженим решењем".
Иначе конгреси четири највеће украјинске странке - Баткившчине, УДАР-а, Свободе и Партије регона - ће данас бити одржани у Кијеву како би именовали своје кандидате за превремене председничке изборе, планиране за 25. мај.
За доскора водећу Партију региона (ПР), која доживљава најтеже тренутке у својој историји, избори ће бити тест обнављања поверења гласача, преноси Итар-Тас.
Виктор Јанукович је јуче затражио од својих партијских колега да га ослободе звања почасног председнка странке и напустио је њене редове, док је председник ПР-а Николај Азаров ван земље.
Самокандидовање четири представника ПР-а - Сергеја Тигипка, Михаила Добкина, Јурија Боика и Олега Царева - указује на нејединство у овој странци, проценују аналитичари. Према неким гласинама, из редова ПР-а ће се кандидовати и Александер Јефремов.
Проценује се да Тигипко међу наведеним кандидатима ужива највећу подршку гласача. Уосталом, он је на изборима 2010, тада као лидер странке Јака Украјина, био на трећем месту по броју освојених гласова - иза Виктора Јануковича и Јулије Тимошенко. Потом је током две године био премијер Украјине.
У странци Баткившчина, Јулија Тимошенко, која је, тек што је изашла из затвора, одлучила да се кандидује на председничким изборима, представља камен спотицања.
По тврдњама њених страначких колега, Тимошенкова нема пуну контролу над Баткившчином и упркос статусу лидера странке често је остављена по страни при доношењу одлука.
Уз то, регионалне огранке ове странке воде људи који ништа не дугују Тимошенковој и не верују да би она могла да победи на председничким изборима. Њене колеге из странке, које су покушале да је убеде да се не кандидује, истичу како је "глува за језик аргумената".
Спикер украјинског парламента Александер Турчинов и врсасилац дужности премијера Арсениј Јацењук, који су страначке колеге Тимошенкове, се више уздају у члана парламента и бизнисмена Пјотра Порошенка, који је по неким анкетама кандидат број један за председника. Он би, како се процењује, у првом кругу могао да добје 25 одсто гласова Украјинаца, док би Тимошенкова добила испод 10 одсто гласова.
У источном делу Украјине Порошенко успева да придобије многе бивше Јануковичеве гласаче, док је на западу земље, према анкетама, готово пет пута популарнији од Тимошенкове.
Странка Свобода ће без сумње за председничког кандидата предложити Олега Тјагнибока, који је од 2004. године на њеном челу.
Ова странка пре свега рачуна на гласове националистички настројених грађана западне и централне Украјине. Свобода се залаже за обустављање сваког учешћа у Заједници независних држава (ЗНД), за специјалан статус те земље у односима с НАТО, као и да НАТО да јасне гаранције да ће Украјина бити примљена у његове редове па чак и да одреди датум за пријем.
Осим тога, Свобода се залаже за политичку и економску сарадњу са "природним савезницима" - балтичким и црноморским земљама, као и за билатералне споразуме са Британијом и САД.
Међу најављеним председничким кандидатима су и бивши заменик украјинског државног тужиоца Ренат Кузмин, лидер украјинске комунистичке партије Пјотр Симоненко, председник Свеукрајинској јеврејског конгреса Вадим Рабинович, лидер десничарске Радикалне партије Дмитриј Јарош, доктор Олга Богомолецова и независни члан парламента Олег Љашко.
Рок за пријаву кандидата истиче 4. априла.