Корак до државног удара у Исламабаду: Имран Кхан и велика борба за Пакистан
Велике ствари управо се догађају у великом Исламабаду. Истакнути лидер опозиције, Имран Кхан, повео је хиљаде на улице главног града Пакистана. Анти-владини демонстранти стижу у сам центар града и - на изненађење многих - пробијају се унутар тзв. "црвене зоне", строго чуваног простора у центру града у којем се налазе владине зграде, кључне државне институције, нешто попут "зелене зоне" у Багдаду.
Већ данима расту немири на улицама. Кхан, који чека на историјски тренутак већ дуго времена, осећа да је можда баш ово идеално време да оствари све за шта се залаже већ годинама. Демонстранти улазе у "црвену зону", многи су очекивали покољ, масакр... Али, то се није десило. Снаге полиције стоје по страни, а премијер Nawaz Схариф је с разлогом забринут.
Оно што ће се ноћас одвијати у самом центру пакистанске моћи је нешто најближе државном удару што може бити. Хоћемо ли већ сутра читати да се нешто велико десило у великом Исламабаду? Могуће је. Али, док чекамо потврду или изостанак такве вести, посветимо нешто времена и кључном актеру целе ове ситуације, Имрану Кхану.
По свему Пакистан би морао бити тешка категорија геополитике, земља - нуклеарна земља - с великом популацијом, изузетним стратешким положајем и свему другом што једну земљу чини геополитичком тешком категоријом.
Али, Пакистан то није. Пакистан је данас, као и већ јако дуги низ година, земља којом управљају екстремно корумпиране елите, диктатори и полу-диктатори, а њихова лојалност увек води натраг према једном центру - Вашингтону. Пакистан је у великом геополитичком смислу данас оно што су биле диктатуре Латинске Америке до не тако давно, земља у којој влада ауторитарна контрола, али на крају се рачуни ипак полажу Вашингтону.
Даље у Пакистану, земљи с око 196 милиона људи, још увек влада поредак који се с правом може описати као феудалистички. Земљом заправо владају моћне земљопоседничке породице - према неким проценама њих 5,000 држи готово сво национално богатство у рукама. Од диктатуре до демократије и у круг, САД је увек знао шта се дешава у Пакистану. Чак и када није нужно у фокусу шире спољне политике, Пакистан је увек ту и контрола над њим је увек ту., пише Адванце.
САД-у су највећи отпор задњих година пружили њихови некадашњи савезници - милитантне групе које слободно прелазе простор између источног Авганистана и западног Пакистана.
Може ли један човек променити тај циклус? Звучи помало немогуће, али један човек заиста мисли да може. Један је од најпопуларнијих људи у Пакистану, широких погледа и добро схвата који су кључни политички проблеми Пакистана, а има идеју да их жели решавати. Зове се Имран Кхан и тврди како ће извући Пакистан из тзв. америчког "рата против тероризма", смирити велике анимозитете у паштунском племенском појасу на граници и претворити Пакистан у праву демократску земљу слободну од корупције и поданичких владајућих структура.
Може ли успети у оваквој идеји? Да ли је овај марш на Исламабад почетак државног удара како се прича цели дан? Велике су то амбиције, амбиције које доносе бројне непријатеље, али да ће Кхан покушати, сигурно хоће.
Од крикета до политике
Имран Кхан је једна од популарнијих личности у Пакистану, нарочито међу млађим генерацијма. Прославио се као спортска звезда играјући крикет. Након спортске каријере почиње се бавити политиком. У спорту је остварио бројне успехе који му засигурно и данас гарантују велику популарност - био је најуспешнији капетан пакистанског крикет тима, а 1992. одвео је земљу до победе у финалу за време светског првенства.
1996. оснива политичку странку под називом Техреек-е-Инсаф ("Покрет за Правду", скраћено ПТИ). На изборима 2013. његова странка осваја 35 посланичких места у пакистанском парламенту. Али Кхан се такође истакао својим активизмом против америчких дронова који и даље оперишу на простору Пакистана па неретко у нападима на милитантне долази до цивилних жртава. Кхан је током последњих година постао икона глобалне кампање против употребе дронова у војне сврхе.
Има знатну популарност и изван земље - организација Асиа Society прогласила га је 2012. "Азијском особом године", а бројне анкете говоре како је Кхан један од ретких, ако не и једини, који ужива већинску популарност у пакистанском друштву.
