"Криза медија и медији кризе" Слободана Рељића

О књизи су говорили, поред аутора, проф. др Неда Тодоровић, рецензент и ментор аутора проф. др Слободан Антонић и представница за медије "Службеног гласника" са дугогодишјим новинарско - уредничким искуством Гордана Милосављевић.

Милосављевић је навела да је Рељић још пре три године код истог издавача објавио "увертиру" за ово капитално дело у виду кратке студије "Одумирање слободних медија", а сада се упустио у теоријску и практичну обраду неких од горућих питања ове професије.

Рељић, представила га је Милосављевић, ради као новинар и уредник скоро тридесет година. Новинарску каријеру почео је на Радио Београду, био је дугогодишњи уредник НИН-а, а данас је помоћник главног уредника Вечерњих новости.

Богато искуство, истакла је она, темељ је озбиљне анализе медија којом се Рељић бави не само као актер, већ и као истраживач савременог новинарства.

У овој књизи није само дата дијагноза већ је понуђено и решење као што је одговор на питање: "Зашто медији "усред кризе огромних размера и глобалног значаја“ не испуњавају своју историјску улогу да буду на челу друштвених промена?"

Проф. Тодоровић која је шеф катедре за новинарство на ФПН дефинисала је Рељићеву књигу као "интердисциплинарну студију у којој аутор из угла социологије, социјалне психологије, историје, културологије, етике, естетике, политикологије економије, комуникологије тражи да одговори шта се догодило са медијима у ери позног капитализма где су изгубљене тежње ка слободи изражавања, прокламоване на почетку капиталистичке цивилизације када су новине биле четврти стуб демократије".

Она је истакла да је штампа, данас један од најистрајнијих бранилаца неодрживог статус квоа и зато "медији кризе“ више нису средства информисања грађана, него "индустрија свести“ која ради „за“ профит моћних друштвених група, а "против“ демократије и грађанске самосвести.

Тодоровић је упозорила да ће овакви наводно "слободни" медији, који систематски "разарају разум којим се оријентишемо у стварном свету“, пре погурати на површину слепе силе, крваве обрачуне и хаос, него што могу гарантовати пут ка реалном демократском решењу".

Проф. Антонић је приметио да књига није суви научни рад већ да је писана брилијантним, живим новинарским језиком са занимљивим студијама случаја што је чини занимљивом и "читљивом", не само људима из истог еснафа, већ и обичним, радозналим читаоцима који желе да проникну у лавиринт какав је данас свет медија, где никога не занима истина, већ како да се што боље "продају" инфортмације па макар биле лажне . Он је упозорио да је данас аутоцензура до те мере снажна да није потребно уводити државну контролу и да је најважније да се имају потребни контакти у круговима власти уместо да се новинар потруди да открије шта се заиста збива и да то протумачи како захтева аутентично истраживачко новинарство које је на умору.

Рељић је признао да је у младости мислио да је право новинарство огледало стварности, а да му је сада био циљ да опише механизам који доводи до манипулације медијима.