БИЗНИС КОЈИ ГОДИШЊЕ ПРЕЛАЗИ 3 МИЛИЈАРДЕ ДОЛАРА: Знате ли шта је заправо лобирање?

Барак Обама је током 2009. године покушао да изврши реформу америчког здравственог система. Поред њега су још четири председника пре њега: Труман, Никсон, Картер и Клинтон  покушали исто и сви су заказали због опозиције јаких лобија. Здравствени лоби је потрошио преко 400 милиона долара да га у томе спречи. Само је председник сенаторске комисије која је радила нацрт нове реформе примио 1.5 милиона долара. 

 Реч лобирање долази од енглеског „lobby“ и потиче из 17.века. Стари документи нам показују како је Дом комуна, доњи дом Парламента Уједињеног Краљевства, имао просторије познате као лобији где су се грађани сусретали  са својим политичким представницима.

У САД-у се током 19.века развија прва врста онога што данас зовемо лобирање, али права експанзија праксе лобирања се дешава тек након Другог светског рата. У Америци је данас лобирање бизнис који годишње прелази 3 милијарде долара.

СРАМНО ЛОБИРАЊЕ ЗАПАДНИХ ДРЖАВА: Због страха неке земље спремне да гласају да Косово уђе у Унеско!

На пример, током 2009.године само је Америчка привредна комора потрошила 150 милиона долара на лобирање и то  у доба снажне економске кризе, која је отпочела током 2008.године. Лобирање је по дефиницији процес путем којег групе и појединци покушавају да прогурају властите интересе тако да утичу на процес доношења одлука у политици. Лобисти су из тог разлога и групе за притисак или групе које имају тенденцију да истичу сопствене интересе.

Сви делови друштва имају разлоге због којих теже да лобирају. Ти разлози могу бити верског, политичког, хуманитарног, војног и других карактеристика. Лобији су данас различити, а међу најутицајнијим су они који се односе на: лоби оружја, нафте, војске, нуклеарне енергије, заштите животне средине, права мањина, права радника итд.

Лобирање се данас сматра демократским и врло конструктивним процесом, којим се постижу одређени циљеви група које врше притисак. Ради се о сасвим легитимном процесу. Међутим, често се дешавају злоупотребе и у процесу лобирања када на површину излазе многе криминалне активности.

ОТИМАЧИНА НЕ ПРЕСТАЈЕ: Лажна држава наставља лобирање за пријем у Унеско

Данас у САД постоји процедура уписа свих лобиста у амерички национални регистар будући да је пракса лобирања дубоко институционализована у  политичком систему ове државе. Законски гледано, лобирање је легитимно право у САД, због тога што Први амандман гарантује право на петицију и самим тим се на лобирање гледа као на врсту петиције.

Критичари тврде да је законе лако заобићи те да постоје многи начини да лобисти избегну уписивање у регистар јер је лобирање врло тешко доказати. 

Какву функцију имају лобисти? 

Када причамо о лобирању, оно је могуће на два начина. Интересна група, нпр. удружење за заштиту потрошача, може сама вршити притисак на власт или може унајмити агенцију стручњака који се баве лобирањем. Некад и једно и друго.

Зна се кад ће и где ФИФА расправљати о пријему Косова, следи велика борба и лобирање обе стране

На пример, споменуто удружење унајми 3 агенције да утичу на амерички Конгрес с циљем боље регулативе у подручју заштите потрошача, али истовремено председник удружења је близак  неким политичарима па и он  користи властита познанства и утицај да би прогурао интересе удружења. Један од главних послова лобиста је познавање подручја везаног за интересе клијената. Ако је клијент фармацеутска индустрија, лобиста мора познавати законе везане за тај сектор како би могао успешно да врши утицај на политичаре и заступа интересе својих клијената.

 Неформално лобирање- лицем у лице

Једна од најбитнијих чињеница у лобирању је ступање у контакт са државним службеницима који доносе законе. Због тога, једна од главних тактика је директно лобирање што подразумева физички сусрет са политичарима и њиховим особљем. За време састанака, ручкова или приватних дружења ствара се однос поверења и могућност да лобиста на неформалан начин представи своје интересе.

БРУКА И СРАМОТА: Наше комшије новчано учествовале у лобирању за пријем Косова у УЕФА?! (ФОТО)

 Лобирање у одборима и комисијама парламената

Многи парламенти у свету имају комисије и одборе који представљају нацрте предлога нових закона који се потом шаљу на парламентарну расправу. За време израде нацрта предлога, парламентарне комисије често позову на расправу припаднике различитих интересних група са циљем саветовања. Будући да би промена законодавства могла ићи у корист или на штету интересима различитих група, оне су позване да изнесу властите ставове и аргументе, често подржане резултатима истраживања и мишљењима стручњака.

 Лоби коалиције са заједничким интересом

Једна корисна тактика лобирања је неформална коалиција различитих интересних група које својим бројем повећавају утицај на политичаре. На пример, уколико у Европској унији постоји иницијатива која би могла ићи на штету интересима европске аутомобилске индустрије, фабрике аутомобилске индустрије из свих земаља чланица би се ујединиле и као такве би вршиле притисак на Брисел да до тога не дође.

Јоксимовић: Лобирање може бити корисно на путу ка ЕУ

Лобирање финансирањем политичара

Подршка финансирањем политичара се често користи као синоним за лобирање иако се ради само о једном његовом аспекту који се дели на 3 категорије. Прва категорија су поклони. Примењивана је честа пракса да политичари добијају поклоне попут карти за концерте и спортска такмичења, вечере и путовања од стране лобиста као део веће стратегије утицања на доношење одлука. Друга категорија је мекани новац, термин који означава донације странци којој политичар припада и који су намењени искључиво за остваривање циљева организације. Трећа категорија, која привлачи највише пажње, јесте финансирање изборне кампање политичара. Тај политичар ће заузврат, уколико буде изабран, донети законске промене (или оставити статус quo) које одговарају интересима група које су га финансирале (често преко трећих страна). 

Како медији и јавност утичу на лобирање?

Када је немогуће директно доћи до policy макера или исти нису вољни саслушати интересе одређених група, примењује се индиректно лобирање. Ради се о тактици са којом се утиче на законодавни процес подстичући јавност да контактира законодавце. Тактика је настала у САД-у и она укључује цели низ потеза којим се жели мотивисати јавност да би се вршио притисак на владајуће кругове. Она може укључивати друштвене мреже, новинске чланке, јавне расправе, протесте, петиције, штрајкове, осуде јавности, деловање утицајних људи из друштва и заједнице.

Израелски министар: Криза у односима са САД

Примера ради, амерички лоби оружја ће упркос масовним убиствима по школама финансирати изборне кампање политичара који не желе да уведу нова ограничења за набавку оружја и истовремено ће путем медија покушавати да мобилишу јавност да блокира сваки такав покушај заговарајући уставно право на ношење оружја које је гарантовано Другим амандманом. Слично томе, бројне организације за екологију би могле присуствовати расправама парламентарних одбора и представити научне доказе у корист оштријих закона за заштиту природне средине. Истовремено, могле би информисати јавност путем медија и позвати шире масе на протесте, организовати потписе за референдум или потражити правду на суду.

Трошкови лобирања

По статистикама, од 1998. до 2012. највећа лобистичка група у Америци је била фармацеутска индустрија која је у том периоду потрошила 5.5 милијарди долара. Следе осигуравајућа друштва са 1.8 милијарди, фабрике за производњу електричне енергије са 1.7 милијарде, удружења послодаваца са 1.5 милијарде, док је нафтни лоби са 1.4 милијарде био на шестом месту.  На пример 2013., након једне од најкрвавијих масовних пуцњава у историји САД-а, када је у основној школи "Sandy Хоок" убијено двадесетеро деце, лоби оружја је потрошио преко 15 милиона долара да би спречио већа законска ограничавања.

МИШЧЕВИЋ: Доставили смо преговарачке позиције, сада креће велики посао

Лобирање у Еуропској унији

Лобирање је као политичко-друштвени процес настао у Америци и након Другог светског рата је почео да се развија и у Европи, али са неким разликама. Задњих двадесет година, са ширењем Европске уније, лобирање је попримило велике размере, али истовремено постало пуно нетранспарентнија пракса него у САД-у. Више је разлога због којих се америчко лобирање разликује од европског.

САД су држава, а Европска унија наднационална организација са комплексним саставом доношења политичких одлука који обухвата цели низ актера: локалних, регионалних, националних и наднационалних. Европске институције имају компетенције у различитим сегментима, али су с друге стране испреплетане па велику улогу имају и државе.

Све то чини европско лобирање врло специфичним и другачијим од америчког. Европске интересне групе могу изабрати две руте да би заступале своје интересе: националну и европску. Прва подразумева ступање у контакт са националним државним службеницима који ће потом утицати на Брисел преко својих контаката у институцијама ЕУ. Наиме, Европски лобисти су често подржани од матичних држава чији национални интереси се могу разликовати од европских те ће кренути у њихову заштиту.

БЕЛА КУЋА: Одлазак Давутоглуа неће утицати на односе са САД

С друге стране у САД-у, која је држава, тако нешто је мање уобичајено. Друга рута је европска, дакле ступање у директан контакт с Европском комисијом и другим институцијама. Ако се изабере европска рута, постоје две главне институције које су предмет лобирања, а то су Европска комисија и Европски парламент. Од њих Европска комисија је центар лобинга из разлога што у њене функције спадају и законски предлози као и израда нацрта нових закона. Уз то, Комисија је често заинтересована да чује информације, интересе и стручна мишљења од различитих група и стога често организује сусрете и састанке.

Европски парламент је, такође, почео да привлачи пажњу интересних група након што су му проширене овласти у законодавству. ЕП има право да модификује предлоге Комисије па је постао мета европских лобиста. Савет Европске уније је тело које чине министри националних држава и њему интересне групе имају приступ углавном преко националних канала док је европска рута мање учесталија. Разлика између европског и америчког лобирања је и та да је финансијско лобирање раширеније у Америци из разлога што чланови многих европских институција, на пример Европске Комисије, не учествују у изборној кампањи. Исто тако, будући да нису директно изабрани, чланови Европске комисије не одговарају директно европској јавности, што их чини мање осетљивим на критике од америчких политичара који морају неговати властиту репутацију. 

УНИЈА ПАЛЕСТИНЕ И ЈОРДАНА: Шанса за мир на Блиском истоку или израелска подвала?

Стручњаци за интересне групе су такође приметили да су европски лобисти мање агресивнији од америчких из разлога што Европска унија функционише на консензусу чланица држава и стога преферира један став који предвиђа компромис. Из истог разлога у Европи је пуно чешћа пракса организовања расправа пред различитим комисијама и одборима, посебно Европске комисије, која је често вољна да прими савете стручњака који представљају различите интересе. 

Штавише, у Европској унији, лобирање, односно залагање за властите интересе је виђено позитиван процес који компензује мањак директне демократије, карактеристичне за ЕУ, у доношењу одлука. Но највећи изазов представља нетранспарентност. Пракса заступања интереса није добро регулисана па се многи лобисти скривају иза рада консалтинг група и односа с јавношћу. Стога је врло тешко установити тачан број интересних група и количину новца коју они троше. 

Француски парламентарци одлучно: УБЛАЖИЋЕМО САНКЦИЈЕ РУСИЈИ!

Процењује се да је у Бриселу активно преко 30,000 лобистичких група, највише из Немачке, од којих су фармацеутски сектор, аутомобилска индустрија и немачке банке једне од најјачих интересних група. Транспаренси Интернешнел процењује да је фармацеутски сектор 2012. потрошио преко 90 милиона евра. Европска унија је задњих година више пута била у средишту лобистичких скандала; од Европских парламентараца који су примали мито од новинара на тајном задатку који су се представили као лобисти, па све до индустријских лобиста који су били третирани као стручњаци.

И док нема ништа спорно у залагању за властите интересе, штавише таква пракса приближава политичке представнике грађанима који су их изабрали, изазов представља чињеница да привилеговање неких интереса не одговара јавном интересу већине.