МАЈКА УБИЈЕНОГ ВОЈНИКА: За мајке Сребренице зна цео свет, а српска туга не занима никога!
"Никад нисам била овако разочарана. Ја сам се помирила с тим да је мој син умро, али нисам ја мог сина послала да гине него га је држава", прича мајка страдалог војника на Кошарама, Лозанка Радоичић.
Да људи памте жртве
Удружење породица киднапованих и убијених Срба на КиМ обележило је годишњицу отмице српских рудара у "Белаћевцу" испред Српског зида плача и уједно покренуло петицију за подизање споменика српским жртвама.
"Да људи памте жртве" - биће име споменика који ће се састојати од плоча, а свака плоча ће носити име и презиме, датум рођења и смрти жртве, као и слику.
Владимир Радоичић имао је деветнаест година када је добио задатак да иде на Кошаре, 28. септембра те 1998. године. Само два дана након његовог отказа, Лозанки је јављена најгора вест коју једна мајка може да чује: њен син је убијен.
Од тог дана до данас, она се бори да његове убице види иза решетака. Осморица Албанаца који су учествовали у његовом убиству су идентификовани, али још увек нису одговарали за своја злодела и налазе се на слободи.
"Поступак је покренут на основу два снимка и позвани смо на сведочење. Њих је виши суд у Косовској Митровици осудио на 15 година затвора. Адвокат који их је бранио, по службеној дужности, поднео је приговор, Апелациони суд у Нишу је одбацио ту пресуду и поново вратио на разматрање предмет Вишем суду", објашњава Лозанка.
Судско веће је након тога донело одлуку да не може да им се суди у одсуству и да предмет упућује Приштини.
"Ево данас ми је стигло решење да то шаљу Приштини. Али, шта Приштина има са тим предметом? Они их сигурно неће осудити. Ти Албанци су живи и данас живе у Приштини. Адем Рамадани их је предводио, постоје чак и снимци, али су они, без обзира на то, још увек на слободи", прича она и додаје:
"Никад нисам била овако разочарана. Ја сам се помирила с тим да је мој син умро. Узећу ја и адвоката, али ја имам још двоје деце. Једно су ми Албанци убили и ја сад и ово што имам пара треба све да дам адвокату да бих се борила за то и треба да запоставим двоје друге деце. Нисам ја мог сина послала да гине него га је послала држава".
Погледајте и:
- ДА ЉУДИ ПАМТЕ ЖРТВЕ: "Грех је ћутати о страдању Срба на Косову!"
- ТРАЖЕ ПРАВДУ И ПОСЛЕ 17 ГОДИНА: 2.500 жртава гледа у правцу тужилаштва и чека истину!
- ЊЕГОВ БРАТ ЈЕ ПРВИ ОТЕТ: "Нисмо дуговали ни крв, ни новац. Ипак, није дочекао слободу"
- Породице убијених: Србијо, донеси резолуцију о ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА!
