МАЛИ БИЗНИС, ВЕЛИКА НАДА: Предузетништво у кризи?
Да су мала и средња предузећа у Србији мање развијења у поређењу са истим у другим земљама Европе, показују недавне анализе. Она у извозу учествују вишеструко мање него што је то случај са малим и средњим предузећима у ЕУ.
Анализа Мреже за пословну подршку показује да свега 4 посто малих и средњих предузећа извози, док је просек малих предузећа-извозника у Европи 11,9 процената.
Из MPP објавили су да је прави пут да Србија изађе из круга сиромашних земаља да до 2020. године имамо најмање 60.000 нових малих и средњих предузећа.
Међутим, главно питање је шта је потребно да се промени да би изгледи за пословање и отварање ових предузећа било побољшано?
ЕУ пракса
Од анализираних земаља ЕУ највише извозника међу малим и средњим предузећима има Данска – 18,4, а најмање Румунија – 8,5 процената. У Данској извозна мала и средња предузећа учествују са 37,2 одсто у укупном приходу тог сектора, а у Румунији 17,3 процента.
- Ниво конкурентности сектора малих и средњих предузећа Србије значајно заостаје у односу на просек Европе. Узроци неконкурентности леже управо у спором осавремењивању - 81% наших малих и средњих предузећа користи опрему која је старија од пет година (сваки трећи предузетник има опрему старију од 10 година). Такође, свако четврто предузеће у Србији располаже сертификатима који се односе на систем квалитета, а тек свако десето предузеће планира да их уведе, кажу за наш портал из Националне агенције за регионални развој.
Мала и средња предузећа и предузетници су један од најважнијих стубова регионалног развоја, стога и Национална агенција за регионални развој настоји да јача регионалну конкурентност кроз подршку малим и средњим предузећима и предузетницима
У оквиру Програма подршке развоју конкурентности микро, малих и средњих предузећа, предузетника и задруга, Национална агенција за регионални развој одобрила је 21,5 милиона динара за 116 привредних субјеката.
И садашња влада је препознала да привреди треба ''ињекција'', па је договорила субвенционисане кредите за привреду. Држава ће за умањење камата издвојити око 60 милиона евра, а банке би привреди требало да одобре кредите у вредности 1,2 милијарде евра. До августа је пласирано 71,96 милијарди динара кредита.
Но, последњих година, чињеница је да се број ових предузећа и самим тим запосленим у њима смањује из године у годину. Тако је у 2011. пословало 319.304, а већ у 2012. број је смањен на 317.162. И број запослених у њима је драстично опао.
Светли пример
Проблема је много. Криза се осетила у свим сегментима привреде. Но, добра идеја и креативност, рад и упорност, често резултирају успехом и на светским сценама. Пример који је наш портал објавио пре неког времена је млада Светлана Мојић, чија фирма осваја светске награде за дизајн. О проблемима младих предузетника, али и начинима како да се ти проблеми превазиђу говорила је за Србију Данас.
Прочитајте и: Играње предузетника може скупо да кошта
