Маргарет Тачер (1925-2013)

Постоји свега неколико истакнутих британских политичара који су познати у свету. Међу водећима су Винстон Черчил, али и Маргарет Тачер, прва жена на месту председника владе у западном свету која је Британијом владала од 1979. године до 1990. године. Изузетно је занимљив животни пут Гвоздене леди. Рођена је као Маргарет Хилда Робертс 13. октобра 1925. године у Грантаму. Њен отац Алфред је држао бакалницу у којој му је помагала цела породица. Посао им је добро ишао па су девојчице Маргарет и Меријел добиле одлично образовање. Алфред је једно време био и градоначелник Грантама, када је Маргарет и помислила да би се могла бавити политиком. На крају се одлучила за студије хемије и права на Оксфорду, а дипломирала је 1947. године.

Једна од особина да своје мисли баци право у лице било је њено обележје као министра. Умела је да каже да не жели да губи време и да прича оно што не мисли. Друга особина која је красила била је изузетна упорност.

Као студент постала је члан студентског огранка Конзервативне странке а први пут се званично укључила у политику 1950. године када се кандидовала за Парламент, али безуспешно. Била је упркос свему задовољна јер је успела да скупи нешто мање од педесет одсто гласова у свом округу и да упозна Дениса Тачера, директора једне фирме која се бавила фарбањем и кречењем. Била је то љубав на први поглед и следеће године се удала за њега и почела да специјализира пореско право. 1953. године добили су близанце и тиме крунисали срећан и дугогодишњи брак.

Маргарет улази у Парламент 1959. године и остаје запамћена по речитости, одлучности и способности да улази у жустре расправе и дебате. Брзо је крчила пут ка врху, а 1972. године таблоид "Сан" ју је прогласио "најомраженијом женом у Британији".

Добила је изборе 1979. године и преузела британску владу. У то време су државом управлајли синдикати који су штрајковима готово уништили три претходне владе. Почетком 1979. године штрајковали су малтне сви, укључујући и погребне службе. Добар део јавности је омрзео синдикате, а Маргарет је то искористила и серијом закона прво њима скресала крила. Хаотичну економију успела је да доведе у ред врло непопуларним, али успешним мерама. Стриктном финансијском дисциплином зауздала је двоцифрену инфлацију, а синдикате је укротила тако што је приватизовала највеће државне фирме које су доносиле само губитке. То је постигла процесом добре приватизације. 

Тада је кренула у рат - Британија је истерала Аргентинце са Фокландских острва 1982. године што је пресудило у њеној победи на изборима следеће године. У другом мандату је приватизовала више од четрдесет државних корпорација. Своју гвоздену нарав испољавала је и у спољној политици. Подржала је САД у бомбардовању Либије, снажно агитовала за останак Северне Ирске у Великој Британији, противила се њеном уједињењу Немачке.

Није приметила да је народ све незадовољнији, да се незапосленост утростручила од њеног доласка на власт, а да њене колеге из Конзервативне партије желе да је се реше. То је дебакл Гвоздене леди који је она доживела као издају и превару. Одлазећи из Даунингстрита одржала је свој последњи говор пред камерама и том приликом Гвоздена леди је плакала. 

Умрла је 8. априла 2013. године.