МИЛОШ ПАВЛОВИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Недостаје ми формула

Српски аутомобилиста Милош Павловић приказује изванредне вожње у овогодишњој сезони Ламборгини Супер Трофео шампионата, којима подсећа на најбоље дане када су постојале реалне шансе да ће успети да оствари сан свакога ко је за волан аутомобила макар једном сео са такмичарским мотивом, а не само као у превозно средство за стизање из тачке “А“ у тачку “Б“ - да вози болид Формуле 1.

Једини Србин са суперлиценцом неопходном за такмичење у Формули 1 говорио је за Србију Данас о Ламборгини Супер Трофео шампионату, плановима за будућност, о узроцима због којих није сео за волан болида у "најбржем светском циркусу", перспективама српског ауто-спорта...

У Ламборгини Супер Трофео шампионату као да доживљавате “нову возачку младост“. Какви су Вам утисци из тог такмичења?

- Не бих рекао да ову сезону доживљавам као нову возачку младост. Ја се само у односу на моје досадашње искуство трудим да моје умеће претворим у што боље резултате на стази. Увек - почиње Милош Павловић интервју за Србију Данас и наставља:

- Моји утисци су врло позитивни. Четири победе од укупно осам трка, једна пол позиција и два апсолутна рекорда стазе. Рекао бих да могу да будем задовољан.

Резултати које пружате у том такмичењу заједно са својим колегом за воланом Едоардом Пископом и прво место уочи завршнице шампионата дају Вам реалну наду да ћете на крају сезоне освојити титулу.

- Тренутно водимо у шампионату и, искрено речено, само од нас зависи да ли ћемо успети да га освојимо. Сигурно је да неће бити лако, али даћемо све од себе да наш циљ остваримо.

Колико сте задовољни својим тимским колегом? Тимом?

- Веома сам задовољан и са својим тимским колегом и са тимом. Имамо веома сличан приступ тркама и из трке у трку радимо све боље. То се може видети и по постигнутим резултатима на стази.

Генерално гледано, како је уопште дошло до учешћа у том такмичењу које је за већину у Србији велика непознаница?

- Прошле године, тим Боналди Моторспорт позвао ме је да учествујем на последњој трци Италијанског шампионата Порше Карера Куп у Монци. Били су веома задовољни мојим радом. Као последица овога, добио сам ове године поново позив да за њих возим у Европском шампионату Ламборгини Супер Трофеј.

Јавност у Србији Вас најбоље познаје по учешћу у различитим серијама вожње формула. Откуд промена и прелазак на вожњу, условно речено, серијских модела аутомобила?

- По мени Формула јесте и остаће једини прави тркачки ауто. Морам да признам да ми пуно недостаје. Али када си у ситуацији да ниси у стању да сам изабереш шта ћес да возиш, онда мораш да прихватиш реалне могућности које ти омогућавају да наставиш да се бавиш својим спортом.

Колико је било тешко прилагодити се једном потпуно новом начину вожње?

- Мени није било тешко да се прилагодим новом начину вожње. Познато је да возачи који су возили формуле могу да возе углавном све остале категорије без већих проблема, као што је и познато да ово правило не важи и у обрнутом смеру.

Павловић ипак признаје да није лако обуздати снажан аутомобил какав је Ламборгини Гаљардо.

- Ипак, морам да признам да је чак и за мене био врло тежак задатак да возим Ламборгини на самом лимиту. Има веома снажан мотор од 570 КС, погон на сва четири точка и шасију која није у потпуности адекватна оваквим параметрима. Једноставно речено, овај ауто на лимиту не опрашта ти ни најмању грешку.

Својевремено сте били на корак до уласка у Формулу 1, али су неки, пре свега финансијски моменти утицали да се то не догоди. Колико је Ф1 заиста тешко достижан?

- Да, тачно је да сам имао два предуговора за моје учешће у Формули 1. Први на крају 2002. године и други на крају 2007. године. Ови предуговори нису постали и званични, зато што у оба случаја одговорне особе за обезбеђење финансијске подршке нису испунили обећано. Са великом скромношћу, мислим да сам тренутно, а и у догледно време, још увек једини из наше земље који би могао да вози Ф1. Можете да проверите мој статус у Светској Атомобилској Федерацији (ФИА).

Видите ли неког возача из Србије ко има перспективу да постигне нешто озбиљно у међународном ауто спорту? Било је кандидата (Кулунџић, Веснић), има их и данас (Борковић), али нешто фали?

- Највећи проблем ауто-спорта у Србији је недостатак одговарајуће инфраструктуре. Тркач не може да постане добар тркач ако не вози на правим тркачким стазама и у јакој конкуренцији. Ко овакву врсту школе није прошао, реално говорећи, није у стању да оствари високе резултате у врхунским категоријама ауто-спорта.

Пратите ли вожње Душана Борковића у WTCC шампионату? Иако је био рели шампион, чини се да има потенцијала и у вожњи на кружним стазама?

- Пратим од увек све категорије у ауто-спорту, па самим тим и WTCC. Са дужним поштовањем, ја не познајем довољно Борковића као тркача да бих могао да изнесем своје мишљење о њему. У сваком слиучају желим му све најбоље у његовој каријери.