МИЛОШУ НИЈЕ ПОТРЕБНО НОВО СРЦЕ?! Кардиолози против трансплантације, породица БУРНО реаговала!

Младом научнику Милошу Николићу (30), из Лесковца, за ког се широм Србије сакупља 120.000 евра за лечење, није неопходна трансплантација срца, тврде домаћи кардиолози.

Проф. др Миљко Ристић, координатор за трансплантацију срца и развој кардиохирургије у Србији и директор Клинике за кардиохирургију у Клиничком центру Србије, тврди да Николић чак није ни кандидат за уградњу срчане пумпе, што је корак који обично претходи пресађивању срца.

Николићево срце, наиме, ради са 35 одсто капацитета, а да му ново срце није потребно сагласио се конзилијум од 15 наших лекара.

Ристић објашњава за Блиц како је откривено да стање Николића није толико лоше како је јавности представљено.

Нису чиста посла

На хитном колегијуму Николића је прегледало четири лекара и утврђено је дам срећом, он није ни приближно лоше колико је то јавности представљено.

– Да бисте разумели, срце здравих људи ради са 55 одсто снаге, Николићево са 35 док на трансплантацију иду особе чије срце ради са пет, 10 и 15 одсто снаге. Са снагом рада срца од 35 одсто човек може да ради канцеларијски посао, да иде у продавницу, шета, да живи као сав нормалан свет. Не може активно да се бави спортом али све остало што живот чини нормалним, може – објашњава Ристић који страхује да иза кампање, у оквиру које се сакупља 120.000 евра, стоје криминалне радње.

Када су лекари позвали Николића на додатне преглед и обавестили га да је његово стање много боље него што је објављено, његова реакција их је запрепастила.

– Био је врло непријатан, иако су вести о његовом здрављу биле веома позитивне. То нам је била још једна потврда да ту нису чиста посла. Конзилијум од 15 лекара је погледао налазе и сви су до једног су сагласни да он није кандидат за трансплантацију – каже проф. Ристић.

Николићева колегеница Марина Соковић из Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, који је покренуо акцију, рекла је да је Милошу уграђен пејсмејкер да премости до трансплантације. На констатацију да лекари тврде да њему не треба трансплантација, она каже да се чека извештај конзилијума, да су акцију започели на основу дијагнозе коју није хтела да понови уз коментар да је има свуда на интернету.

Николић је, наводно, на трансплантацију требало да оде у Беч, иако се код нас ради пресађивање срца.

Шокирани оваквим наводима, огласили су се Милошева породица и пријатељи. Они су у писму, које су поставили на Фејсбуку, објаснили зашто је покренута акција за Милоша, уз тврдње да се не ради ни о каквој превари и криминалној радњи.

ПИСМО!

– Због тежине изнетих оптужби и из огромне одговорности према свим људима добре воље који су донирали средства за Милошево лечење у оквиру кампање “Срце за Милошев осмех”, осећамо потребу да изнесемо детаље о ситуацији која је претходила покретању кампање – истичу на почетку писма:

– Дана 8. октобра ове године Милош се због погоршања здравственог стања јавио на контролни преглед на Клинику за кардиологију Клиничког центра Србије, где је задржан на хоспитализацији све до 20. октобра и урађен му је низ претрага које су, између осталог, показале да вредност ејекционе фракције (ЕФ) износи 33 одсто а ергоспирометријски тест је показао “смањену толеранцију напора”, али да “болесник још увек није кандидат за трансплантацију срца”. Том приликом смо сазнали да је трансплантација срца пре или касније неминовна за његово здравствено стање, а у комуникацији са другим пацијентима који су успешно извршили трансплантацију или чекају на њу речено нам је да операција у Бечу кошта око 120.000 евра. Непуних месец дана касније Милош се јавља на још један контролни преглед 17. новембра, када је утврђено да је ЕФ вредност пала на 15 процената, а најављују се нове претраге током следеће хоспитализације, “на основу којих ће се проценити евентуалне индикације за трансплантацију срца”. Суочени са оваквим налазом, ми Милошеви пријатељи смо започели са прикупљањем средстава за његово лечење.

У писму се даље наводи:

– Тачно је, да се у извештају од 17. новембра најављује тек “процењивање индикација за трансплантацију”. Међутим, с обзиром да смо кроз комуникацију са пацијентима којима је извршена трансплантација, сазнали да је потребно прикупити 120.000 евра што је огромна свота, а да нам је наговештено да Милоша на крају свакако пре или касније чека трансплантација, одлучили смо да са прикупљањем средстава почнемо одмах, како Милош не би неспремно дочекао тренутак у ком ће потреба за трансплантацијом постати непосредна.