Моћ корсета

Да ли се носи као доњи веш, или у склопу хаљине или венчанице, корсет увек истиче женски сексипил. У последњих пар година, продаја овог одевног комада је драстично скочила. Ми вам доносимо кратку историју корсета и чињенице зашто је био и остао фаталан по мушкарце.

Од 15. века је, витка, обла фигура поново у моди. Ово се, наравно, односи на жене али и мушкарце. Да би се то постигло прављени су корсети од дрва, китове кости, па чак и метала. Можете ли да замислите тако нешто на себи? Хенри ИИИ, је имао тако танак струк да је био предмет зависти на двору. Његова мајка, Катарина Медичи, условљавала је да дворске даме и собарице имају струк мањи од 30 цм у обиму. Чак и ако се сложимо са чињеницом да су пре 400 година тела била мања, ипак су ови "кавези" били веома болни.

Викторијански период је период препорода корсета. Што је мањи женски струк он је пожељнији. Амбиције девојака су биле да се удају пре 21. године а да им струк буде мањи од броја година. Да би се ово постигло, корсети су били тако тесни да је проток крви у доњим деловима тела и ногама био отежан и стварао тешкоће при кретању, стварајући тако слику жене као беспомоћног створа. Заиста су жене морале да буду прави стоици јер је било беспризорно показати какву слабост пред служавком која је затезала корсет или, не дај Боже, у друштву. Чак и када су спавале, њихова тела су била спрегнута ноћним моделом  како не би упропастиле струк добијен током дана.

Године 1870. новинар женског часописа "Englishwomen's Доместиц Магазине" констатује да је ношење корсета мазохистичка радња и јединствени осећај: пола бол, пола задовољство.

Почетком осамнаестог века корсет је притискао, али и издизао груди. Потискивао је стомак, али је слабо сужавао струк пошто је струк на одећи био веома висок (тачно испод груди). Средином и крајем осамнаестог века, идеал женске лепоте је била фигура у облику пешчаника. Корсет је подизао груди, али је притискао ребра и јако сужавао струк. Како би добиле издужен торзо, девојчице су од малих ногу носиле посебан корсет који је потискивао кукове на доле, а ребра на горе.

Његова главна улога је била да држи кичму правом, да дама стоји усправно, са благо забаченим раменима, што је уз благо сужен струк давало торзоу облик слова В. Овај корсет се носио испод блузе или хаљине и сматран је за део доњег рубља. Добро скројен корсет осамнаестог века би требало да буде удобан, да не отежава дисање и да дозвољава жени која га носи да се нормално креће, мада су сви корсети тог периода онемогућавали савијање у струку.

Први светски рат је изазвао несташицу челика за свакодневну употребу те је корсет, који је од 1860-их користио челичне фишбајне, додатно изгубио на популарности на рачун прслучића и мидера који су изискивали много мање челика. Типичан корсет овог времена је корсет чија горња ивица досеже испод груди, а носиле су га само труднице и пуније жене.

У својој најсуптилнијој и најженственијој варијанти и у комбинацији са халтером, он се, међутим, врло брзо активирао у спаваћим собама и борделима, а синонимом еротске фаталности и данас се сматрају корсети и халтери које су носиле играчице Мулен Ружа, Фоли Бержера,... Педесетих година, Холивуд је лансирао пин-ап девојке, Мерилин Монро и - корсет са халтером. Постао је заштитни знак многих глумица, а чувени су постали корсети које смо видели у филмским хитовима, као што је „Прохујало са вихором“.

За садашњу планетарну промоцију корсета и халтера, ипак су најзаслужнији Мадона и велики француски креатор Жан-Пол Готје, који је специјално за њену турнеју направио сад већ култни пудер-розе корсет са халтером, који се чува у Музеју женског доњег веша „Фредерицк’с оф Hollywood“.

Дакле, корсет треба да истакне ваше фигуре, прикрије вишкове, али уједно И да буде удобан. Носећи корсет, треба да одајете утисак секси и самоуверене жене.