МОЖЕТЕ ЛИ ДА ПРЕТПОСТАВИТЕ: Колико тона хране бацамо сваке године?
У Европи се годишње баца 22 милиона тона хране. У Србији се по незваничним подацима годишње баци или уништи 250 хиљада тона, што је превише у односу на бој сиромашних.
Зато се припрема Закон о вишковима хране.
“Желимо да када је у питању национални ниво да то уведемо у законску регулативу, да то институционализујемо, да дефинишемо које су то угрожене групе, коме је храна потребна на ком нивоу и које су то количине, јер нам се дешава и данас да центри за социјални рад и они који се баве народним кухињама да и данас бацамо ти храну”, каже Владимир Маринковић члан радне групе за израду закона о вишковима хране за б92.
Радна група увелико ради на анализама.
“Оно што је кључно је да се договоримо да министарством финансија, да направимо модел са минситарством и пореском управом да се ти који донирају храну ослободе од ПДВ-а, да се договримо са Министартсвом здравља и пољопривреде када је у питању строга контрола безбедности те хране и министартсва за социјлани рад да дефинишенмо јасно категорије којима ће та храна бити дистрибуирана”.
Закон о вишковима хране требало би да уђе у скупштинску процедуру до јесени наредне године.
Већ постоје пројекти
Крагујевац је први у Србији у ком већ годину дана функционише пројекат о вишковима хране. Студентски центар два пута недељно, све што се не поједе,уместо да баци или уништи, после контроле Завода за заштиту здравља дели.
“Битно је рећи да то нису корисници који користе услуге народне кухиње, већ су то корисници које центар за социјални рад својом методологијом делегира и битно је да онога дана када је подела оброка позива се одређени број људи. Такође је важно да евентулани вишкови који се јаве при овој дистрибуцији ових првобитних вишкова бивају путем волонтера Црвеног крста подељени слабо покретним и непокретним особама у нашем граду”, каже Млађан Димитријевић директор Студентског центра.
Већ девет година "Банка хране" анимира компаније, произвођаче и донаторе. Помогла је 85.000 људи. "Банка хране" управо је добила 4 тоне основних животних намирница од запослених у једној банци. Складиште је пуно, али није тако сваки дан.
“Ми помажемо и деци и младима са сметњама у развоју, ромима, старима, затим помажемо незапосленима, помажемо социјално угроженим породицама, избеглим и раслејеним лицима, тако да ми се трудимо да покријемо све угрожене категорије становништва зато што не постоји одређени орган у нашој земљи који ће директно помоћи свим тим категоријама одједном”, каже Милана Блажић из Банке хране.
