МУШКИ ДНЕВНИК: Страствено рвање са 30 девојака

Ђе си дневниче? Неее, хтедох рећи - ди си... Овај, ћао брате (још ће ме неко провалити да нисам из Београда, а онда ништа од "хопања" и "цупања" са овдашњим домороткињама). Ово је моје друго обраћање теби, а као што си могао да закључиш из првог, није у мом стилу да кукам. Ипак, морам да ти се појадам. Лето никако да се залети. Сунце као да је схватило да ни оно неће довека те ради у леру. Или му је досадило да слуша вазда исте савете Наде Мацуре.

Није ме брига за топлотне ударе, занимају ме само свлачења због топлоте! Зато сам морао нешто да предузмем, а кад је тешка ситуација знам на чију помоћ увек могу да се ослоним. Поготово кад је потребно подгрејати врући београдски асфалт. Зато смо пре неки дан Кристијан Голубовић (никад га ништа не мрзи) и ја извели стари словенски антидодолски ритуал призивања врелине. И опет су га људи погрешно протумачили. Кажу, Кристи кажњава радијатор због превисоког рачуна за струју. Опрости им дневниче, не знају да греше!

Из петних жила сам се трудио да и ја упаднем у кадар, не бих ли повећаном дозом пажње медија на моју личност повећао и вероватноћу да ми се жене добровољно подају. Међутим, камерман је био сурови професионалац. Осетило се да добро познаје посао. Рекао ми је: "Ниси био у затвору ни један дан, ниси ни женско с напупелим дојкама, немаш партијску књижицу, имаш браду, а ниси брадата жена. Дечко, ти на ТВ можеш само ако хоћеш да се запослиш тамо као неплаћени доживотни волонтер - на неодређено, за стално!" Одговорио сам му: "Пајванко, ја ћу бити познати швалер. Кад ми 'оној' ствари буде досадио 'посао', доћи ћу у твоју редакцију да малко данем душом. Ви и новинари бар знате како се одмара у нивоу кукова - почевши од џепова, закључно с гаћама!"

Био је петак, а ја сам проценио да сам урадио све што је у мојој моћи како би вањска температура била погодна за рад. Одлучио сам да изађем у клуб који "фура" електронску музику. Лепше је с културном, не могу више да преслушавам опус Милана Станковића како бих имао о чему да причам с потенцијалном пођорганушом. У клабингу бар има мање текста.

Испред клуба хаос - најмање 30 девојака, све изузетне! Проспем им ја пар антиверских и прокосовскорепубличких фора, специјално припремљених за урбанију циљну групу. Међутим, испоставило се да су вероватно први пут оманула поуздана испитивања јавних мњења, као и најновија научна истраживања чије сам савете потражио на нету. Постоје и "рибе" националисткиње које воле техно. Није фер - тако не пише у новинама! Тамо патриоткиње слушају искључиво концерте духовне и народноослободилачке музике, а урбане цуре мисле да је време да се манемо Косова и не верују у бога. Тамо је све једноставније и лепше!

Џаба што сам покушавао да им објасним како сам и ја патриота и да сам по налогу Централног отаџбинског комитета чије је седиште у (С)Вршцу без икакве надокнаде шпијунирао Северину (морао сам чак да папарацујем и док се купала - фуј!). Али објасни ти њима моју муку зарад Србије. Џаба сам узвикивао да сам ја онај други, што га још нису ухватили - излемале су ме к'о пракер тепих!

Тако је прошао мој први садомазо "гангбанг". Страшно је, драги дневниче, кад те силују. А као дванаестогодишњак сам сањао да и мене силује старија тета, баш као и мог идола Бона Џовија који је тако, као тек оформљени дечачић, изгубио невиност. Сада разумем зашто је Џон причао да му је то непријатно искуству, иако сам мислио да лаже јер неће да се хвали!

Подухват заскакивања великог броја жена одлажем на пар дана, док не залечим модрице. А ти, дневниче, немој да ми се опушташ. Истукло ме је бар 40-50 жена, а ја сам био сâм. Ми смо један на један, разбићу те ако покушаш да блебећеш пре него што те демократски цензуришем!