МУЗИЧАРИ У ЖАЛОСТИ: Преминула Драгана Мијатовић, фронтменка групе Hype
Била је харизматична и насмејана до последњег тренутка.
Драгана Мијатовић (Гага Лее), фронтменка зрењанинско-панчевачког benda HYPE, preminula је у петак 4. септембра, након дуге борбе са леукемијом. Сахрана ће се одржати у понедељак 7. септембра у 12 сати на Новом гробљу у Панчеву.
Током музичке каријере постала препознатљива рок дива и достојна лидерка групе "Hype", једног од најбољих бендова који је стварао у Војводини у последњој деценији.
Рокенрол певачица је боловала од акутне леукемије, а у жељи да помогну овој посебној младој жени, музичари су организовали концерте подршке. На хуманитарним концертима наступали су Партибрејкерси, Darkwood Дуб, Џа или Бу, Грате, By Pass, Trigger, Валхала и многи други.
Гоблини, који су били на путу кад су сазнали страшну вест, посветили су јој свој концерт.
Јуче када смо кренули на концерт добили смо врло лошу вест да је наша другарица Гага Лее преминула. Гаго, овај концерт је био посвећен теби и заувек ћеш бити у нашим срцима!Твоји ГоблиниПостед by Гоблини он Sunday, Септембер 6, 2015
Са опаком болешћу се борила око годину дана, а на свом Фејсбук профилу је одавала утисак особе која ће живети још дуго, дуго. Они који су је знали коментаришу да је одисала позитивношћу до последењег тренутка, а своја искуства је делила са другима. Тако да, ко ју је пратио на друштвеним мрежама, имао је прилике да види са којом се снагом, вољом и позитивношћу борила.
Писмо које је написала током своје борбе за живот требало би свима да нам остане у сећању као успомена на ову јаку младу жену, али и као опомена, упозорење, подстрек да се суочимо са тешким тренуцима, више уживамо у оним лепим и увек дајемо све од себе.
"Човек научи да буде неустрашив када се бори за свој живот. До јуче сам била иста као и сви остали... То се деси... А може свакоме. Ево, ја сам жив доказ... Човек је моћно биће и свашта може да изнесе, свакојаке болове - физичке и психичке.
Када сазнаш да имаш рак, помислиш прво на то шта си урадио, где си погрешио, где ниси, почнеш да се преиспитујеш ПРВИ ПУТ У ЖИВОТУ онако истински... И одједном све нестаје. Нема мисли. Нема ничега. Само САД...
Видиш све око себе као први пут, иако си и пре посматрао живот пуним плућима... Сада га посматраш као ТО... Уз дозу страха да нећеш то видети више. Па га упијаш да не заборавиш. А после себи кажеш како је то ирационално и како је болест излечива и онда се пробудиш на моменат иако немаш снаге ни воље... Али узмеш и погледаш неки добар концерт, филм, послушаш албум, прочиташ неку причу, књигу... Налазиш начин да се инспиришеш... Све док не крену анализе.
Пункција овог, пункција оног... То те највише и сјебе... Бол... Страх од непознатог... Али сваки пут када прођеш нешто од тога схватиш да си много јак. Зато понављаш себи сваки дан: НЕ ПЛАШИ СЕ, БИЋЕ СВЕ У РЕДУ! Ти имаш шта да даш... ДАЈ!!!!"
Уколико вам сматрате да вам је тешко уживоту, можда ћете желети да прочитате и ову причу (више информација на ОВОМ линку).
