НАЈБУЧНИЈИ КРАЈ У ГРАДУ: Становници улице у центру Београда стављају тампоне у уши да би заспали
Они живе у кућицама мирног душановачког краја о каквом многи Београђани могу само да маштају, али овај идилични призор нестаје чим му се дода и тон.
У Криволачкој улици измерена је највећа бука у граду, и дању и ноћу, преноси 24сата.
Заједно са Колубарском, делом улице Максима Горког и Милорада Бонџулића она чини кварт утопљен у страшну буку аутопута и Устаничке, између којих је смештен. Због непрекидног шиштећег звука који их окружује станари стављају тампоне у уши да би заспали, „заблиндирали“ су спаваће собе и не усуђују се да отварају прозоре.
"Највише се чује ноћу када иду камиони, тада се стакло на прозорима тресе. Ни због прашине ни због буке не могу да отворим прозор, а да бих могла да спавам стављам чепове у уши. То су воштани чепови које купујем у апотеци, а раније сам их набављала из Немачке. Овде станујем од рођења, 63 године и бука се стално повећава," прича Ружица Стевановић.
Да бука не делује једнако на све, живим примером показује њена имењакина Ружица Стојановић, која живи само пар кућа даље. Њој бука не смета или се, просто, на њу навикла.
"Ја не волим потпуну тишину. Ми спавамо лети са отвореним прозорима. Доста је миран крај, живим овде 16 година. Већи је проблем загађење," прича она.
Зоран Гајић у шали каже да његов пас прави већу буку и од аутопута и од Устаничке. Како каже, силом прилика се навикао на буку, али не може да је не примети. Посебно је заштитио спаваћу собу.
"Кад одем на Аду осећам се као да сам 300 километара далеко од куће. У дворишту седимо само увече када је мања бука. Ноћу чујемо највише моторе који лете. Затворе се прозори и заблиндирамо се да бисмо спавали," каже Гајић и додаје да упркос томе не би мењао крај у којем станује већ 30 година.
Он додаје и да је након изградње Моста на Ади, а потом и Пупиновог ситуација приметно боља.