НАЈЛУЂИ РЕВОЛВЕРАШ 90-их: Мали Маре - пуцао на богате делио сиротињи! Убијен НАЈБРУТАЛНИЈЕ од свих

Мрачна времена родила су мрачне приче. Оставила су мрак на срцима и у главама многих! Остали су зарадили метак, такође на срцима и у главама. Питање је ко је више настрадао - они који су преживели или они који су наставили да живе у сенци трагичних догађаја деведесетих. Они који су тада били у пуној снази, они који су тек почели да схватају свет око себе или они чији је животни пут полако улазио у јесен.

Један плус један тада нису нужно била два, вредности су тада мало вределе, а неукус је био на цени. Јавни морал се тада претворио у морал улице, а "хероји" асфалта су поштовали неки неписан, само њима познат закон чојства и јунаштва. Међутим, тај закон престајао је да вреди кад год је проговарао пиштољ. Бесмисао - та реч као да је била невидљивим мастилом исписана у очима трагичних актера. 

Буди леп леш

Немаштина, беда, изолација од света, ратно профитерство, братоубилачка прошлост, смрт будућности - то је било све што су имали готово сви млади у земљи која се још увек Југославијом звала.

- Обични смртници, то су нормални људи који живе нормалним животом. Ми их тако називамо јер то што ми доживимо у једном дану, они не доживе за цео свој живот: ни узбуђења, ни разочарења, ни лепоте, ни ружних ствари - речи су Банета Гребенаревића, једног од момака са врелог београдског асфалта који је живот оставио на истом том асфалту. Оне су постале симбол размишљања младих који су масовно почели да се баве криминалом и да живе жестоким животом. "Живи брзо, умри млад, буди леп леш - али бар заради неки кеш!"

ИЗГУБИЛИ СУ СВЕ У ОЛУЈИ: Онда је отац купио свој сопствени трактор, а у гуми их је чекало изненађење

Ви који долазите, пазите се малог Марета (графит на Дорћолу)

У тој гомили бесмисла појавио се и Марко Борак кога су сви знали као - Малог Марета. Да сипа још мало горчине на сву муку. Јер, он је до 18. године већ увелико пуцао у бацао бомбе по Дорћолу, а само неколико дана пошто је постао пунолетан већ је би мртав. Убијен! Његова смрт била је једна од најбруталнијих у тим бруталним временима.

Мали Маре је свој "смисао" пронашао у самосталном рату. Како су писале тадашње новине, "за кратко време он се замерио скоро свим дорћолским богаташима, јер како је често говорио није желео да гледа како су се обогатили преко ноћи."

Прича о човеку који је ПОГИНУО ДВАПУТ: Мама, хоће ли бити "Дневника" кад се заврши рат? (ВИДЕО/ФОТО)

Каква је Борак био личност сведочи и чланак Драгољуба Петровића из "Наше борбе" који је изашао 10.11.1995. Насловљен је једноставно: "Рат Малог Марета". Да не блебећемо много ми који смо тада још увек били мали...

"Трагичан симбол нове генерације малолетних преступника постао је Дорћолац Марко Борак звани Мали Маре. Момак који је у мају 1995 године (тек што је напунио осамнаесту) пронађен мртав на плочнику у Улици Светозара Марковића (где је избачен из кола), замерио се скоро свим дорћолским богаташима јер, како је често говорио није желео да гледа како су се обогатили преко ноћи. До пунолетства направио је завидан број кривичних дела, бацао је бомбе на локале и кола дорћолских бизмисмена, а занимљиво је да је све то радио самоиницијативно из једног простог разлога као дечак није имао пуно новца. 

Колику панику је његов начин обрачуна изазивао међу старијим Дорћолцима, показује и чињеница да је најчешће ноћу, у станове његових другова упадао неки од оштећених заједно са полицијом тражећи Марета. Сутрадан, прогонитеља би чекало изненађење, јер Маре је имао обичај да их позове телефоном, и најави следећи потез.
Иако се имена оних којма се замерио Борак добро знају, полиција до данашњег дана није разрешила убиство. 
Тврди се, наиме, да је наручилац убиства, човек са јаким везама у МУП-у Србије. 

Мали Маре је остао бунтовник без компромиса. Заборављен? Нема везе, на то је и рачунао."

КАО НЕКАД ЦРВЕНЕ БЕРЕТКЕ: Војници Србије показали СТАВ о Косову! Да ли је то део протокола? (ВИДЕО)

Маретова смрт - брутално на куб

После мистериозног нестанка шефа дорћолског подземља Исо Лера, тамошња хијерархија је била нарушена. Један за другим нападани су дорћолшки богаташи, а неки од њих су и изгубили животе. Никада није потврђена веза, али све то се смирило када је престало да куца срце Марка Борака. Како је волео да пресуђује другима, тако и сам скончао. На Фејсбук зборнику о деветесетим годинама "Пулс Асфалта" о тим догађајима пише:

"Почетком маја 1995, убијен је Марко Борак, који је полако постајао страх и трепет Дорћола, али опасан и по касније револвераше Београда. Био је изведен на суд под оптужбом три покушаја убиства, три наношења тешких телесниих повреда, једне разбојничке крађе, разбојништва, три дела изазивања опште опасности подметањем експлозива.
Пуцао је на: Пејчића, Николића, Гавриловића, Ристовића, Којића и подигао најмање петнестак возила у ваздух.

КАО ДЕТЕ ЈЕ ПРЕЖИВЕО ОЛУЈУ: "Шамарали су ми оца, а мене питали пуцам ли тим тенкићем на Србе или Хрвате"

Међутим, да ли из страха, или по нагодби, нииједан сведок на суду није теретио Борака и он је убрзо пуштен из притвора. Испоставило се да је тај излазак из затвора за њега био кобан. Пресуђено ми је баш како је и он волео да суди. Искрварио је од упуцавања у руке и ноге, дакле у делове тела који по "медицини подземља" нису витални.

Убица га је прво мучио, а потом изрешетао по ногама, више од седам пута. На крају, избацио га је из кола у Улици Светозара Марковића да искрвари до смрти. Најближа здравствена установа била је стотинак метара даље."

Колико је Борак постао популаран, сведочи и песма "Марко Борак имао је му*а" коју је о њему снимио бенд "Трипл Пипл".

ДОСИЈЕ АРКАН: Вече када је вођа "Тигрова" убијен с леђа (ВИДЕО)

Зашто све ово пишемо

Вратимо се на почетак приче и описа девесетих. Делује злокобно! А да ли помало личи на данашње време. Подоста. Нема толико бруталности, али зато систем вредности стоји наглавачке. Да се не би ишта слично поновило (а сведоци смо све чешћих сачекуша и убистава у последњих неколико година), прошлост се не сме заборавити! Она мора да изазива мучнину код људи који живе у садашњости окренути будућности.

Зато, ти момче и ти девојко који читате ове редове - ово није хвалоспев о херојима колико год њихов живот деловао филмски. Ово су речи над њиховим гробовима. Над гробовима бесмисла, међу којима је један од најмлађих био гроб Малог Марета. Боље него да буду речи на твом гробу...

Свиња и човек су слични, не само кад им оштрица ножа милује врат