Најпознатије жене убице (први део)

Неименована жена ханибал

Неименована двадесетдеветогодишња Индонежанка је ухапшена јер је убила и појела више од 30 младих жена, 2011. године. Током хапшења, у њеној кући су по замрзивачима нашли људско месо, укључујући и месо њеног мужа. Она је припремала забаве да би могла да кува и служи људско месо, а да њени гости ништа не посумњају. Као мотив убијања, признала је да има необуздану потребу да једе своје жртве и да би опет јела, ако јој се икада пружи прилика. Занимљива је чињеница да у Индонезији има више пријављених жена које су починиле оваква дела него мушкараца.

Ана Марија Званзигер

Ова Баварка је сматрала да је арсеник њен највернији пријатељ. Њен муж је био алкохоличар и силеџија, спалио је све своје богатство пре смрти. У потрази за новим просцем, Званзигер је радила као служавка по кућама угледних судија и тако покушавала да шармом придобије људе. Ана је арсеником отровала супругу судије Глејзера када је почела да ради код њих да би се зближила са њим. Она је отровала и госте јер он није хтео да има ништа са њом. Када ју је отпустио, нико више није умро. Такође, отровала је судију Громана након што је запросио другу жену уместо ње, као и болесну жену и сина судије Гебхарда. Побегла је, али су је на крају ухватли. Признала је убиства и затворена је у јулу 1811. године.

Мијуки Ишикава

Мијуки Ишикава била је бабица у Јапану у раним 1900-им годинама. Верује се да је одговорна за смрт најмање 103 деце које је неговала. Већина родитеља ове деце било је сиромашно и имали су мало или нимало средстава за подизање детета. Ишикава је често занемаривала децу коју је неговала, што је резултирало многим смртима. После неког времена она је, заједно са супругом, почела да наговара парове да се ослободе детета, говорећи им да би им тако било јефтиније. Доктор Широ Накама, који је такође учествовао у овој шеми са паром и Ишикавин муж добили су по 4 године затвора, а она је добила 8 година. Казна јој је смањена уз жалбу, међутим, овај инцидент је натерао јапанску владу да размотри легализацију абортуса.

Делфин Лалури

Делфин Лалури била је супруга богатог лекара из Њу Орлеанса у раним 1800-им годинама. Била је веома позната јер је приређивала гламурозне журке. Међутим, имала је кратак фитиљ. Нехумано је кажњавала слуге због најмањих ствари. Оптужена је да је немилосрдно пребила слугу јер ју је очупао четком током чешљања. За време пожара 1984. године, који је уништио већи део имања, ватрогасци су на тавану пронашли неколико мртвих робова окованих на зидовима, жену са ушивеним устима, полумртве људе, утробу и кожу и човека коме је промењен пол, као и остале делове тела. Избегла је пожар, али круже приче да и даље прогања зграду.

Грофица Елизабет Батори

Елизабет Батори рођена 1560. била је грофица племените Батори породице. Мисли се да је убила око 650 девојака. Историјски налази су показали да она потиче из породице у којој је било толерисано екстремно насиље, а као дете је очигледно била сведок кажњавнаја лопова тако што су га ушили за стомак болесног коња. Након што је пријављено да су девојке из племићких породица нестале, рација је открила неколико мртвих женских тела и затворенице које су чекале да буду убијене. Имала је дневник у којем је бележила како је убијала и мучила девојке. Грофица никада није осуђена, али су је зато зазидали у кулу где је имала довољно места да једе. После четири године је умрла. Постала је нека врста легенде, а сматрају је и вампиром. Многи верују да се купала у крви младих жртава и да ју је пила да би се подмладила.