Знате ли колико српских речи има у реченици: "Душманин је похарао комшијин челик!"

Турцизми су речи преузете из турског језика. Посебно су карактеристични за језике народа који су били под влашћу Османског царства. Неке од речи из арапског су преко турског доспеле на Балкан, па се сматрају турцизмима. У српском језику их је тренутно 3.000. 

Ово су неки од најпознатији турцизама: 

астал, абер, аманет, ајвар, алат, бакшиш, белило, баксуз, бурек, бубрег, везир, вересија, диван, душманин, ђаконија, ђутуре, ђон, ексер, зулум, занат, јатак, јутрење, јорган, јоргован, комшија, кашика, катанац, мегдан, мрамор, мезе, мираз, маказе, ортак, пенџер, похарати, подрум, пекмез, ратлук, сутлијаш, столак, табор, таманити, тефтер, ћуфте, ћевап, ћошак, утувити, харамбаша, харач, хајдуци, чарапа, чардак, челик, чорба, џабе, џезва, шећер, шербет.

Дакле, у нашим реченицама: "Душманин је похарао комшијин челик" и "Утуви, бурек није џабе, нема вересије", готово и да нема изворних српских речи - ако не рачунамо "је", "нема" и "није". Све остале су позајмљенице из турског.