Након 12 година се пробудио из коме: Био сам свестан свега
Мој ум је био заробљен у неупотребљивом телу, моје руке и ноге нису биле моје да их контролишем и нисам имао глас. Нисам могао да направим никакав сигнал или звук, био сам невидљив – као дух.
Мартин Писториус имао је нормално детињство током одрастања у Јужној Африци 70-их година. Његови родитељи, Џоан и Родни, објаснили су како је Мартин инсистирао да ће једног дана постати “електрични” човек, залуђен било којом врстом електричних уређаја до којих је могао да дође.
Постед by Мартин Писториус он Thursday, May 7, 2015
Али све се променило када је Мартин имао 12 година. Када је дошао из школе један дан, рекао је родитељима да се не осећа добро. То није био неки обичан грип, а његови родитељи су почели да га посматрају како спава сатима током дана, скоро као што то раде бебе. Што је најгоре, он није могао да једе и одбијао је све што су нудили.
Мартин је био тестиран на све, укључујући Паркинса, али сви резултати су били негативни. Како су месеци пролазили, Мартинови родитељи су гледали како се он гаси. Прво је изгубио могућност да се креће, онда да остварује контакт очима и на крају да говори.
Looking through соме олд пхотос анд фоунд this оне оф my дад, Ким анд И.Постед by Мартин Писториус он Sunday, Аугуст 16, 2015
- Његово стање се прогресивно погоршало у другој години његове болести. Спавао би кад год га нису пробудли. Стално је лежао у фетус положају – рекао је његов отац.
Коначно, један тест је био позитиван. Био је то криптококни менингитис, болест због које су лекари рекли да нема наде за Мартина. Рекли су да је он у вегетативном стању без интелигенције и предложили су да га одведу кући – да му пружају љубав до смрти.
Али Мартин је издржао много дуже него што су биле прогнозе лекара. Године су пролазиле, а његови родитељи су наставили да се брину о њему. Облачили су га, хранили, купали и обављали сву негу која му је била потребна.
- Аларм је био намештен на свака два сата да би га пробудили и променили му позу, да не би добио ране од лежања – рекла је његова мама Џоан.
Ит was греат то спенд тиме with my family while он а медиа тоур ин South Африца.Постед by Мартин Писториус он Monday, February 16, 2015
То је трајало пуних десет година, што је његовим родитељима одузело буквално све. Џоана је у једном тренутку изјавила како му је рекла да се нада да ће умрети, да би се агонија полуживог човека окончала.
- Знам да је то ужасно, али једноставно је свима било потребно олакшање… у мојој глави он је већ био као мртав – рекла је његова мајка.
У тренутку када је Мартин био у средњим двадесетим годинама, нешто је полако почело да се мења. Мартин је сада био у стању да стисне нечију руку, што је невероватан напредак у његовој историји болести. Он је постајао толико боље, да је успевао да седи у инвалидским колицима. Ипак, лекари су инсистирали да Мартин има мозак трогодишњака, али једна сестра, по иману Верна била је убеђена да у њему има нечег много више.
Она је успела да убеди родитеље да траже мишљење другог лекара. На тесту на коме је морао да препозна неколико објеката тако што ће очима да погледа у њих, он је прошао.
Постед by Мартин Писториус он Thursday, Јуне 18, 2015
- Тада сам напустила свој посао – рекла је Џоан.
Она се посветила наредних годину дана учењу Мартина како да користи специјални џојстик за компјутер. Када је успела, све се променило јер је успео да селектује речи са њим.
- Гладан сам. Хладно ми је. Желим тост - биле су његове прве констатације.
Након тога, почеле су да му се враћају и друге функције. Осам од дванаест година, он је био невидљив. Са спољашње стране он је био у вегетативном стању, али дубоко унутра он је био свестан – свега.
Постед by Мартин Писториус он Thursday, May 7, 2015
- Био сам ту, не од самог почетка, али после неге две године од мог вегетативног стања постао сам свестан - рекао је Мартин.
Током процеса, он је схватио своје немогућности.
- Почео сам са руком у жељи да је померим. Сав мој фокус био је на томе. Сви су се навикли на мене да нису могли да примете да сам ту, присутан. Реалност ме је погодила када сам схватио да ћу цео живот провести потпуно сам. Моје самопоуздање је потпуно пало, чак сам себи говорио да сам патетичан и да се никада нећу из тога извући. Невероватно је било болно кад сам чуо моју мајку како изговара да се нада да ћу умрети, али сам врло брзо схватио због чега је она толико очајна. Она је могла само да види бруталну пародију која се дешава њеном детету.
Док је напредовао кроз разне нивое, он је успео да нађе посао, бавио се веб дизајном, добио диплому из ИТ, и оженио се дивном женом по имену Џоана, преносе 24sata.rs.
- Окренула сам се и ту је био човек са невероватним осмехом. И са тако дивном личношћу… Да, био је у колицима и није говорио, али ја волим овог човека. Он је невероватан – рекла је Џоана.