НАРКОМАНИ У СРБИЈИ УСКОРО НЕЋЕ БИТИ КРИВИЧНО ГОЊЕНИ? Ево каквих промена предлажу стручњаци

Док део стручне јавности заговара декриминализацију поседовања дроге за личну употребу, односно да се наркомани третирају као болесници, а не криминалци, законописац то питање још разматра, а пракса тврди да се “прави” наркомани у сваком случају шаљу на обавезно лечење.

Према речима професора Правног Факултета Милана Шкулића, већи део стручне јавности сматра да би било пожељно укинути држање дроге за личну употребу као кривично дело и наркомане третирати као болеснике.

Држање дроге као манифестација болести

Последњих година било је покушаја да се из Кривичног законика уклони тај члан, али то, како он сматра, није учињено из неких политичких или популистичких разлога.

- Нико се не залаже за за легализацију дроге, она треба да буде забрањена, али идеја је да се држање дроге третира као манифестација болести, друштвена патологија, а само ако неко ставља дрогу у промет – дилује, треба да одговара као сваки учинилац криичног дела - указао је Шкулић у изјави за Танјуг.

ПАЖЊА, ПОЈАВИЛА СЕ НОВА ДРОГА КОЈА УБИЈА: Тинејџерка умрла чим је узела таблету!

Држање дроге за личну употребу је као кривично дело код нас прописано почетком 2000-тих година, док је пре тога било некажњиво.

- Деценијама у бившој Југославији држање дроге за своје потребе није било кривично дело већ друштвена патологија. Као кривично дело третирало се само то ако неко производи или ставља у промет дрогу - навео је професор указујући да је таква казнена политика и у већини држава Европе.

- Већина држава Европе не инкриминише када неко држи дрогу за своје потребе, већ само промет - напоменуо је Шкулић.

Међутим, почетком 2000-тих, Србија је то прописала као кривично дело због, како је навео, “доказног дефицита”, пошто се у пракси дешавало да се не може доказати – да ли неко ко поседује дрогу, њу држи за сопствене потребе или је даље продаје – дилује.

Друштвено зло које треба да се сузбије ефикасним начинима

Према мишљењу професора, то није најидеалније решење, јер данас имамо препуне затворе наркомана, који су “у основи врста болесника”.

- Наркоманија је друштвено зло које треба да се сузбија свим ефикасним начинима, али тиме што наркомане претварамо у криминалце само зато што се дрогирају, ми се бавимо стварима које су маргиналне јер тиме нисмо решили проблем наркоманије - навео је Шкулић.

Он је напоменуо да би било пожељно да се размисли да се држање дроге не третира као кривично дело, већ да наркомане почнемо да третирамо као болеснике.

- Ако је наркоманија болест зависности – онај ко се дрогира је болесник и њега треба лечити, а не пошто пото кажњавати, па и онда када је казна повезана са лечењем - нагласио је Шкулић.

Он сматра да би та врста казнене политике била “рибарска мрежа” за хватање великиких риба, а пропуштаје малих.

- Ми сада имамо обрнуту политику, која се већ дуго фокусира на мале рибе, а пропушта велике и много опасније - сматра Шкулић.

УПАД У НОВОБЕОГРАДСКО ЦАРСТВО ДРОГЕ: Полиција запленила робу вредну 6,5 милиона динара

Подсетио је да је до новог пооштравања казенене политике дошло 2009. године, када је, како сматра опет из популистичких разлога, за кривично дело стављање у промет опојних дрога – класично диловање, прописана забрана ублажавања казне испод законом прописаног минимума.

Другим речима, без обзира на врсту и количину дроге (марихуана, кокаин, хероин, синтетичке дроге) прописана је минимална казна од три године затвора што, како је указао, понекад доводи до ситуација које су у пракси немогуће и нелогичне.

Шкулић је навео пример недавне посете професора из Немачке који је на Правном факултету у Београду одржао предавање и причао о наводној строгости немачке казнене политике, наводећи да је“човек са 50 грама хероина добио “чак годину дана затвора”.

- Ми смо му рекли да се код нас због стављања у промет два до три грама марихуане добија најмање три године затвора, а он је био запрепашћен да нам скоро није поверовао - испричао је Шкулић.

ПАЛИ "НАСЛЕДНИЦИ" ЕСКОБАРА: Полиција запленила НЕВЕРОВАТНИХ 8 ТОНА кокаина у Колумбији! (ВИДЕО)

Танјугу је у Министарству правде речено да је радна група за Кривични законик, која је у сталном заседању, упозната са идејом да се држање дроге декриминализује и већ дужи период разматра све пристигле иницијативе.

Међутим, радна група сматра да је процес декриминализације прилично компликован јер се поставља питање утврђивања, односно доказивања ко је наркоман, а ко дилер.

Према подацима Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, од почетка 2011. до краја 2015. године за кривично дело производња и стављање у промет опојних дрога, без обзира да ли је у питању лична употреба или препродаја, на издржавање казне у српске затворе је послато 7.014 мушкараца и жена, од којих је 12 било малолетно.

За процесуирање најлакшег облика овог кривичног дела – држање дроге, надлежна су основна тужилаштва, док су за промет односно производњу и препродају надлежна виша тужилаштва. Када је у питању организована група – надлежност је код Тужилаштва за организовани криминал.

Како је Танјугу речено у Првом основном тужилаштву у пракси се за кривично дело (из члана 246а Кривичног законика) – неовлашћено држање опојних дрога у мањој количини и за сопствену употребупримењује начело опортунитета, односно одлагање кривичног гоњења и то само за држање марихуане до 5 грама.

За већу количину марихуане која испуњава услове из поменутог члана или друге опојне дроге без обзира на количину, окривљени се процесуира, односно оптужује или се са њим закључује споразум о признању кривичног дела, указали су у тужилаштву.

КАКО СЕ КРИЈУМЧАРИ ДРОГА У НАЈЧУВАНИЈЕМ ЗАТВОРУ У ЕВРОПИ: Овај снимак ће вас заледити (ВИДЕО)

Такође у тужилаштву напомињу да тужилац не процењује да ли је неко лице зависник од дроге или не, већ се та процена оставља судском вештаку. Уколико утврди да је реч о зависнику од дроге, вештак у свом налазу и мишљењу и предлаже меру безбедности обавезног лечења наркомана.

Када је у питању утврђивање да ли неко држи мању количину дроге за своје потребе или ради даље продаје, тужилаштво те ситуације процењује у зависности од околности сваког појединачног случаја – односно од прикупљених материјалних доказа и исказа евентуалних сведока.